Osamdeset godina kasnije, sedimo u bašti porodice Honiok u Gornjoj Šleziji: Marija, udovica Pavela Honioka, koji je bio Francišekov nećak, njen unuk Damijan, njegova partnerka Monika i ja, reporterka DW. Marija dugo posmatra Francišekovu sliku.
“Ima zaliske kao tvoj deda”, kaže potom Damijanu.
O Francišeku znaju vrlo malo. Prodavao je poljoprivredne mašine, bio nemački državljanin, gajio velike simpatije za Poljsku. Čak je učestvovao u jednom od tri šleska
ustanka u kojima su žitelji Šlezije tražili povratak te provincije u sastav Poljske. Zna se i da je prisustvovao prvom Kongresu Poljaka u Nemačkoj.
“Moj suprug je pričao da su roditelji šaputali kada su govorili o njemu, i da su deca tada morala da izađu iz sobe. Bojali su se”, seća se Marija. Najpre Gestapoa, potom Sovjeta, pa onda poljskih službi bezbednosti.
“Znam da je moj otac, Francišekov brat, uvek bio ponosan na njega”, rekao je Pavel Honiok 2009. britanskim novinarima, jedinim koji su do tada bili posetili porodicu da bi saznali nešto o njegovom stricu. Telegraf je posle tog susreta objavio jedan članak sa Francišekovom fotografijom – jedinom koja još postoji. Na čelu se jasno vide zalisci.
“On je dugo bio tabu-tema. Kao da su se svi plašili da će otvoriti Pandorinu kutiju. Moj deda je tek kasnije pokušao da stekne pregled nad događajima, ali nije uspeo”, kaže Damijan. Pavel Honiok je umro 2014. godine.
Danas Damijan i Monika tragaju za prošlošću. Papira – nema. Rat je sve uništio. Zahvaljujući knjizi rođenih u Berlinskom arhivu, bar su saznali da hje Francišek (Franc) Honiok rođen 28. Marta 1899, a ne 1898. godine.
Franc ili Francišek? Nemac ili Poljak? Ta pitanja odslikavaju koplikovanu sudbinu Šlezije.
Naujoksov “avanturizam”
POSETITE NAŠ KANAL NA“ TELEGRAMU“- SVE ONO ŠTO SVI DRUGI PREĆUTKUJU: OVDE
U karijeri Alfreda Naujoksa Glivice su bile samo jedna od mnogih “akcija” u službi nacističkog režima. Ovom ortopedskom mehaničaru se pripisuje, između ostalog, otmica dvojice oficira britanske tajne službe u Holandiji, falsifikovanje britanskih banknota, “antiterorističke akcije” protiv pokreta otpora u Danskoj. A tu su i tri ubistva – među kojima je i Honiok. Naujoks je osuđen samo jednom – 1949. u Danskoj, najpre na 15 godina zatvora, a u drugoj instanci na pet godina. No, već u junu 1950. je pušten na slobodu.
Naujoks se vratio u svoj rodni grad Kil, a kasnije se preselio u Hamburg. Oženio se po četvrti put, vodio građanski život i pričao o svom “avanturizmu”, kako je to formulisao istoričar Altenhener.
“Naujoks je jedan od malobrojnih nacističkih počinilaca koji je svoje priče pričao javno. O njemu su pisani članci, često u nastavcima u ilustrovanim časopisima. To je tako moglo jer su stvari o kojima je pričao bile obavijene velom avantura, priča iz rada tajnih službi. A javno ogorčenje je tada bilo drukčije kada je govorio o ubistvima, na primer, onima koje je počinila njegova operativna grupa”.
Godine 1961, Gerhard Klajn je na jednom filmskom festivalu prikazao film “Slučaj Glajvic” koji se oslanjao pre svega na Naujoksove iskaze u Nirnbergu. U Saveznoj Republici Nemačkoj je on prikazivan samo u filmskim klubovima.
U jednoj trgovačkoj školi i Hamburgu je čak trebalo da bude održana jedna priredba “uz ljubazno učešće Naujoksa”.
POSETITE NAŠ KANAL NA“ TELEGRAMU“- SVE ONO ŠTO SVI DRUGI PREĆUTKUJU: OVDE
Školske vlasti u to sprečile u poslednjem minutu. No, državno tužilaštvo je otvorilo istragu protiv njega – bio je to već peti pokušaj da on u Nemačkoj bude pozvan na odgovornost. Uzalud, jer je 1966. umro.
