— Kada neko kaže da je minojska kultura najstarija, ja odmah tražim da mi objasni kako je ta kultura nastala, jer to nije palo s neba. Minojska i civilizacije na kikladskim ostrvima
su ćerke stare evropske civilizacije. One su se tu spajale, tu se obavljala trgovina i sve ostalo.
Kao lingvista, kroz reči pratite i istražujete tragove jedne drevne kulture. Koliko se jezika mora znati da bi se taj posao radio?
— Aktivno govorim i pišem na osam jezika, a postoji još 15 jezika kojima se služim.
Vinčanska kultura
Deo dunavske civilizacije je i za nas veoma važna vinčanska kultura; da li je ona bila i superiorna u odnosu na druge?
— Postoji jedan veliki kišobran dunavske civilizacije, koja se sastoji iz nekoliko lokaliteta.
To su Vinča, Turdoš, Varna i Karanovo, a svaka od njih je karakteristična po nečemu. Mi ne možemo reći da je prvo nastalo vinčansko pismo, jer je prvo pismo nastalo u Turdošu. Ono po čemu rekord drži vinčanska kultura je prva obrada, izlivanje i kovanje bakra. U Varni je prvi put obrađivano zlato… Tačno je da Vinča pokriva mnogo veći region, ali nikako ne treba isticati nijednu od njih kao vodeću ili najveću.
U kakvom smo odnosu mi danas i ta civilizacija od pre sedam hiljada godina; da li smo mnogo udaljeni i u nekom drugom smislu, a ne samo u vremenskom?
— Moram da potvrdim da smo, nažalost, veoma udaljeni, jer ono na čemu se bazirala dunavska civilizacija jeste osećaj zajedništva, saradnje i poverenja. Tako se trgovalo. Velikim slovima treba naglasiti — saradnja. Ono što mi danas treba više da radimo jeste da izbegavamo debate i sukobe. U ono vreme su ljudi bili ravnopravni sa svojim susedima i sa njima zajedno živeli su u miru. I to bi danas, posle dugih sedam milenijuma, trebalo mi da naučimo od njih.
Dejana Vuković (Sputnik)
