Jedan od najuticajnijih američkih konzervativnih televizijskih komentatora Taker Karlson za čiji se uticaj govori da seže i do same Bele kuće, u svom komentaru za Foks njuz od 2. juna konstatovao je da se u SAD, povodom ubistva crnca Džordža Flojda od strane belog policajca Dereka Šovina (da je Holivud odabrao prezime, rekli bismo da su ga baš preterali), podstiče „klasni sukob pod maskom rasnog sukoba“.
Karlson smatra da je posredi „diverzija u cilju zaštite ljudi koji se bogate od najvećih prevara“. A to su korporacije, banke, svi oni koji su se poslednjih 50-ak godina bogatili dok je američka srednja klasa umirala. Posebno je u svom komentaru apostrofirao džinovsku Sitibanku, koja „rado na svoj Instagram profil postavlja logotip (inače otvoreno anti-kapitalističke organizacije – prim. aut.)’Crni životi su važni’ samo da niko ne bi postavljao pitanje o visini kamata koje naplaćuju crncima“.
Novac pre i iznad svega
Sitibanka je, inače, bila „srećni dobitnik“ najveće državne pomoći koju je ijedna američka banka u istoriji dobila. Naime, u periodu između 2007-2010, Sitibanka je, preko Banke federalnih rezervi, primila niskokamatne zajmove u ukupnoj vrednosti od preko 2.500 milijardi dolara, za pokrivanje svojih hazarderskih zajmova i loših finansijskih opklada. Drugim rečima, njeni, kao i katastrofalni gubici Volstrita i većeg dela zapadnog finansijskog establišmenta – su socijalizovani.
Ukupna vrednost te socijalizacije u vidu tzv. revolving kredita, bila je teško zamislivih 29.000 milijardi dolara.
U međuvremenu, u razdoblju između prethodne i sadašnje ekonomske krize, Volstrit ne samo da je „stao na noge“, već se dodatno enormno obogatio, dok su srednja klasa i siromašni svet tonuli i tonu sve dublje u dugove.
A tokom sadašnje krize, posle najnovijih hiljada milijardi hitne ekonomske pomoći koje su američki Kongres i Bela kuća odobrili radi ublažavanja posledica korona-kraha, procenjuje se da su se, do početka juna 2020, američki milijarderi obogatili za dodatnih 565 milijardi dolara .
Igra je vrlo jednostavna u 21. veku: ekstremno niske kamate koje određuju razne zapadne centralne banke u kombinaciji sa praktično neograničenom mogućnošću stvaranja novih kredita „iz vazduha omogućavaju bankama, berzanskim špekulantima, korporacijama, investicionim fondovima da stvaraju enormna virtuelna bogatstva, uz pomoć kojih kupuju realna dobra ili razne hartije od vrednosti, naduvavajući u procesu i njihove cene. (Zato su, na primer, američke berze mogle da rastu i u danima korona-krize, nezapamćene po svojim razmerama, kada je dobar deo američke privrede bukvalno stao.)
A kada stvar „pukne“, tu je uvek stari dobri „Fed“ da, uz garancije američkih poreskih obveznika, stvar izvadi, tj. socijalizuje.
S druge strane, „običnim smrtnicima“ se velikodušno omogućava da se zadužuju preko kreditnih kartica, na primer preko gore-pomenute Sitibanke, koja je, uzgred, u razdoblju između 2008-2019. platila kazne za više počinjenih ozbiljnih finansijskih prevara u vrednosti od više desetina milijardi dolara – po „povoljnoj“ kamati od oko 16% godišnje.
Međutim, ti dugovi moraju da se neizostavno vrate. Jer, u „kapitalizmu“ 21. veka – rizikovanje, snalaženje i otplata dugova su „privilegija“ onih 99% „običnih“ ljudi, dok su bogati, uvek, „isuviše veliki da bi im se dozvolilo da propadnu“ (too big to fail).
