Prošlo je više od 60 godina, od nikada razjašnjene nesreće, u kojoj je poginulo devet skijaša i planinara u Djatlovom prevoju na Uralu. Ovaj događaj je jedna od najvećih misterija 20. veka i dalje privlači pažnju miliona ljudi širom sveta.
Nedavno je tužilaštvo nastavilo istragu o tragičnom incidentu, koji je čak i ime dobio po vođi nesrećne grupe Igoru Djatlovu. Devet iskusnih planinara je 1959. godine pocepalo svoj šator iznutra i golo i boso napustilo logor po ciči zimi. Pronađeni su mrtvi.
Neki su pokušavali da se popnu na drvo, neki su imali spolja nevidljive smrtonosne povrede nanesene neljudskom silom, a jedna žena je pronađena bez jezika, očiju i delova lica. Šta ih je ubilo?
Dana 23. januara 1959. devet studenata pod vođstvom Igora Djatlova krenulo je na skijaški izlet na planine Severnog Urala, sa ciljem da se popnu na planinu Otorten (na jeziku plemena Mansi koje u ovoj oblasti živi ovo znači „ne idi tamo“). 12. februara grupa je trebalo da pošalje telegram sportskom klubu instituta sa krajnje tačke rute, sela Vizhai, ali nije bilo nikakvih vesti.
Organizovana je potraga, tokom koje su pronađena tela prvih žrtava. Tri meseca nakon pokretanja krivičnog postupka o smrti grupe u Sverdlovsku, 28. maja 1959. godine, istraga je zatvorena.
Međutim, nedavno se ispostavilo da istraga nije žurila da zatvori oči pred višedecenijskom tragedijom. Početkom februara, publikacija Znak, pozivajući se na izvore za sprovođenje zakona, izvestila je o nastavku istrage.
ŠTA NIJE U REDU SA ISTRAGOM?
Prema rečima načelnika odeljenja za nadzor nad poštovanjem saveznog zakonodavstva od strane tužilaštva Sverdlovske regije, Andreja Kuriakova, odeljenje razmatra tri verzije smrti grupe turista, a sve su vezane za prirodne pojave: „lavina, snouboard i uragan“. Istovremeno, nadzorni tužilac je odlučno odbacio krivične i zavereničke verzije uzroka tragedije.
– Sada ne mogu da kažem koja će verzija biti ispravna. Pogledali smo 75 verzija, veliki deo su teorije zavere, prema kojima se sve dogodilo pod nadzorom vlasti koja je sve znala. Apsolutno nije istina da smo to dokazali. Nije bilo prikrivenih akcija od strane vojske ili bilo koga drugog – mediji citiraju Kuriakova.
Ruska gazeta spominje i reči pisca i istraživača Olega Arkhipova, koji je govorio o misterioznoj arhivi istražitelja Vladimira Korotajeva, koji je učestvovao u krivičnom predmetu o smrti grupe 1959. godine.
U arhivi je, prema Arkhipovu, pronađena poruka tužioca Tempalova. Spominje se datum 15. februar 1959. nekoliko puta, iako je šator, prema zvaničnim podacima, otkriven 26. februara, a leševi dan kasnije. Pored toga, član prve grupe za pretragu koja je pronašla leševe na prelazu Djatlov, Mihail Šaravin, rekao je da je 26. februara lično našao prazan šator.
Dugi niz godina pristalice teorija zavere smatraju ovu belešku dokazom da su znali za smrt turista u tužilaštvu dugo pre početka zvaničnih pretresa. Prema tim teorijama, mesto tragedije moglo je da se ukloni, tako da se prikriju strašni dokazi.
Kao odgovor na ovo, Tužilaštvo je reklo da je u pitanju „greška sa datumom, jer je tužilac Tempalov bio opsednut događajima iz februara“.
MISTERIOZNI ČLAN EKSPEDICIJE
Veliku pažnju izaziva i najstariji član ekspedicije, Semjon Zolotarev, koji je bio vojnik i nastavnik fizičkog vaspitanja. Njegovo telo je dugo ležalo u potoku pa je bilo neprepoznatljivo čak i za njegove rođake. Međutim, na rukama pokojnika pronađene su čudne tetovaže, koje niko u životu nije video.
