Mežgorje je grad u Rusiji koji godinama predstavlja veliku tajnu i zbog toga je zatvoren za posetioce. Ovde žive ljudi koji su zaposleni na misterioznom vrhu Jamantau na nadmorskoj visini od 1.640 metara na Uralu.
Osnovan je 1979. godine i bio je poznat kao Ufa-105 i Beloretsk-16. Status grada dodeljen mu je 1995. godine, kada je i dobio sadašnje ime.
Prema popisu iz 2010. godine u Mežgorju živi oko 17 hiljada ljudi i jedan je od najinteresantnijih gradova na svetu. Splet različitih okolnosti u poslednje tri decenije ga je stavio pod senku tajnovitosti.
Grad je navodno bio veliki građevinski projekat koji je započeo krajem sedamdesetih godina, kada je nuklearno oružana snaga SAD imala poseban cilj u Komunističkoj partiji.
Kao zatvoreni grad, Mežgorje je administrativno podređen ruskoj saveznoj vladi.
U strahu od proširenja štrajka, Sovjeti su poslali desetine hiljada radnika na ovu lokaciju.
Satelitski snimci pokazuju da se na ovoj lokaciji ispod zemlje nalazi ogromni nuklearni objekat ili bunker. On je prokopan u vreme mandata ruskog predsednika Borisa Jeljcina. Iznad bunkera su sagrađene kasarne za dva vojna garnizona “Belorek 15” i “Belorek 16”.
Prema nekim navodima, masivni bunker može da primi od 60.000 do 300.000 ljudi i sastoji se od 500 km tunela.
Ovo se doduše uzima sa rezervom jer Rusija ne može da izvede takav projekat usred stepe, stotinama kilometara daleko od najbližeg grada, osim ako veći deo tunela nisu napravili Sovjeti.
Rusi su na pitanja postavljenih od strane SAD odgovarali različito. Među objašnjenjima su se našla i opravdanja da se radi o rudniku, magacinu za hranu, objektima za zaštitu ljudi, ali i obrazloženja da je ovo bunker za rukovodstvo u slučaju nuklearnog rata.
Interesovanje za grad počelo je za vreme Hladnog rata. Međutim, Mežgorje i danas ima status specijalnog, ograničenog područja, zbog čega je jedan od najmističnijih gradova na svetu.
