Veruje se da sistem tunela i pećina ispod Ekvadora i Perua čuva tajnu drevnog blaga, uključujući dve biblioteke, od kojih jedna sadrži metalne knjige a druga kristale.
Erih fon Deniken je 1973. godine, na vrhuncu svoje slave, tvrdio da je uspeo da uđe u džinovske podzemne tunele u Ekvadoru, za koje je naveo da se prostiru duž čitavog kontinenta. Da li je to dokaz da su naši preci bili mnogo napredniji, možda čak i vanzemaljci?
Veruje se da se u strukturi skriva biblioteka u kojoj se nalaze knjige napravljene od metala, što je čudno jer se u toj oblasti nalaze samo „primitivna“ plemena koja ne poseduju pisani jezik. Da li bi biblioteka mogla biti dokaz o izgubljenoj civilizaciji?
Priča se vrtela oko Janoša „Huana“ Morica, aristokratskog argentinsko-mađarskog preduzetnika koji je tvrdio da je pronašao niz tunela u Ekvadoru sa „Metalnom bibliotekom“.
U potpisanom pismenom iskazu 8. jula 1969. godine, on je naveo da se sastao sa ekvadorskim predsednikom, kada mu je omogućeno da fotografiše dokaze o svom otkriću i obezbedi svedoke koji će potvrditi otkriće. Novine su izveštavale o ekspediciji koju je organizovao Moric.
Moric se 1972. godine sreo sa Denikenom i odveo ga do tajnog sporednog ulaza kroz koji su uspeli da uđu u veliki hodnik lavirinta.
Fon Deniken na kraju nije uspeo da vidi biblioteku, već samo sistem tunela, a svoj doživljaj je zabeležio u knjizi „Zlato Bogova“:
„Svi hodnici formiraju savršene prave uglove. Oni su negde uski, a negde široki. Zidovi su glatki i izgledaju kao da su uglačani. Tavanica je ravna i izgleda kao da je prekrivena nekakvom glazurom… Moje sumnje o postojanju podzemnih tunela su odjednom nestale i osećao sam se neverovatno srećno. Moric je rekao da se hodnici, poput ovih kroz koje smo prošli, prostiru stotinama kilometara ispod Ekvadora i Perua“.
Međutim, jedno od potencijalno najvećih otkrića na svetu nije imalo srećan kraj. Novinari Der Spiegel-a i Stern-a su intervjuisali Morica, koji je negirao da su on i fon Deniken ikada bili u pećini, što je srozalo Denikenov kredibilitet.
Za mnoge, incident je dokazao da je fon Deniken izmišljao laži. Niko nije uzeo u obzir činjenicu da fon Deniken, ako je stvarno lagao, ne bi omogućio da se to tako lako otkrije.
Mogao je da kaže da ne sme da otkrije svoj izvor, a Der Spiegel i Stern tu ne bi mogli da učine ništa. Umesto toga, izgleda da je pogrešio u vezi Morica, dospevši u međunarodnu kontroverzu iz koje se nikada nije izvukao.
Postoji nekoliko nepodudarnosti u celoj priči. Prvo, Moric je negirao samo da je fon Deniken bio u pećini, ali ne i da mreža tunela postoji. Der Spiegel je Morica 19. marta 1973. godine upitao ko ga je odveo do biblioteke, na šta je on odgovorio da ne sme to da otkrije.
Moric je takođe naveo da je biblioteku čuvalo jedno pleme.
Ukratko, Moric je rekao fon Denikenu da je otkrio pećine i pokazao mu ih je. Zatim je tvrdio da je video pećine, do kojih ga je neko, koga ne može da identifikuje, odveo, ali je negirao da je fon Deniken bio sa njim.
Logičan zaključak bi bio da je Moric pokazao nešto fon Denikenu, zahvaljujući kome su svi saznali šta je uradio, pa se postarao da onaj koji mu je pokazao pećine i koji verovatno nije hteo da iko drugi sazna za to ne bude kivan na njega.
