Ako je Antarktik zaista bio dalje na severu nego što je sada i ako nije bio pokriven ledom do pre 6.000 godina pne, ko je onda živeo u to vreme da je mogao to da zabeleži na mapi, pre svih poznatih civilizacija?
I ko je to mogao da uradi dugo pre izmišljanja morskog hronometra u 18 .veku, koji je konačno rešio problem tačnog praćenja geografskih dužina na visokim morima?
Ako je konvencionalno znanje o istoriji ljudske rase tačno, ljudska civilizacija nije dovoljno stara, niti je bila dovoljno napredna, da bi joj se pripisala mnoga misteriozna monolitska i arheološka nalazišta širom sveta.
Mesta kao Gobekli Tepe u Turskoj, bosanske piramide i Adamov kalendar u južnoj Africi postavljaju isto pitanje: ako ljudska civilizacija navodno nije dovoljno stara da napravi ova mesta, ko je onda, ili šta, imao kapacitet da napravi toliko detaljnih građevina širom sveta?
Jasno je da je naše razumevanje istorije nepotpuno i da postoji mnogo uverljivih dokaza koji ukazuju da su na Zemlji postojale inteligentne i civilizovane kulture dugo pre nego što su se ljudske kulture pojavile na Bliskom istoku oko 4.000 godina pre nove ere.
Mapa admirala Pirija Rajsa iz 1513. godine je deo pojavljivanja kompletnije priče o našoj istoriji, koja naveliko izaziva rašireno shvatanje.
Pravljenje mapa je složen i civilizovan zadatak, a smatra se da se prvi put pojavilo 1.000 godina pre nove ere sa vavilonskim glinenim tablama. Antarktik je zvanično prvi put uočen na ruskoj ekspediciji 1820. godine i u potpunosti je prekriven ledenom površinom za koju se smatra da se formirala pre oko 34-45 miliona godina.
Iz tog razloga, Antarktik nije mogao da se pojavi na mapi pre 1820. godine., a sve mape koje sadrže Antarktik trebalo bi da imaju naznačene ledene polove koji su stari nekoliko miliona godina.
Mapa sveta koju je napravio otomanski kartograf i vojni admiral Piri Rajs, izaziva izvesne sumnje o tome šta zaista znamo o drevnoj civilizaciji.
Mapa Pirija Rajsa, koja se fokusira na zapadnu Afriku, istočnu obalu Južne Amerike i severnu obalu Antarktika, sadrži detalje obale za koju mnogi istoričari i geolozi smatraju da je Zemlja kraljice Mod, tj Antarktik.
Neverovatno, na ovoj mapi ledeni kontinent nije prekriven ledenom površinom, već gustom vegetacijom.
Kako mapa iz 1513. godine može da sadrži kontinent koji je otkriven tek 1820. godine? I ako su kontinent otkrile civilizacije koje su se pojavile 4.000 godina pre nove ere, zašto nema ledenih površina na mapi?
Paradoksi na ovoj mapi nisu imali većeg značaja dok Čarls Hapgud, profesor istorije iz Nju Hempšira, SAD nije rekao da informacije na mapi Pirija Rajsa podržavaju drugačiji pogled na geologiju i drevnu istoriju. Hapgud je verovao da je mapa potvrdila njegovu svetsku geološku teoriju, koja objašnjava kako su veliki delovi Antarktika mogli da budu bez leda do oko 4.000 godina pre nove ere.
Hapgudova prezentacija je toliko ubedljiva da je čak i čuveni teoretski fizičar i filozof Albert Ajnštajn napisao podržavajući komentar za Hapgudovu knjigu iz 1953. godine:
„Njegova ideja je originalna, puna jednostavnosti i – ako se dokaže – od velike važnosti svemu što je vezano za istoriju površine Zemlje“ – Albert Ajnštajn.
