Zubarka iz Kolumbije dr Glorija Polo imala je samo 36 godina kad ju je 1995. godine udario grom. I spržio joj telo. Tako je strašno bila stradala da je nekoliko dana u bolnici ležala u komi, a u životu su je održavali samo aparatima.
Dotad je bila obična katolkinja koja je redovno išla na nedeljnu misu i pomagala ljudima kad bi mogla, ali nije bila naročito posvećena veri. Bila je usredređena na svoj fizički izgled, robovala je dijetama i dičila se, kaže, svojim lepim grudima i nogama.
Sve dok je nije pogodio grom i spržio joj telo do kojeg joj je tako bilo stalo. Bog joj je tada dao “drugu šansu” kad mu je zavapila iz sveg glasa.
Svedočanstvo Glorije Polo o neviđenom susretu s onim svetom, jedno je od onih koje donosi knjiga Patrika Tiliera “Kad mi je duša napustila telo” opisujući iskustva ljudi koji su bili klinički mrtvi i ponovno se vratili u život.
– Braćo i sestre, drago mi je što s vama sada mogu da podelim neizrecivu milost koju mi je Gospodin udelio pre više od deset godina. Bilo je to u Nacionalnoj biblioteci u Bogoti 1995. godine.
Zajedno sa svojim nećakom, pripremala sam poslediplomski rad. Padala je obilna kiša pa smo se moj nećak i ja sklonili pod malenim kišobranom. Moj muž, odeven u kišnu kabanicu, hodao je prema biblioteci.
Moj nećak i ja išli smo za njim i krenuli smo prema stablima. U tom nas je trenutku oboje udario grom. Moj je nećak umro na licu mesta. Moje je pak telo bilo spaljeno i ugljenisano spolja i iznutra- izjavila je ona.
Kako je dalje navela, njeno telo se oporavilo zahvaljujući Božjem milosrđu.
– Grom me spalio tako da više nisam imala grudi. Praktički sve meso i deo rebara su nestali. Munja je izašla kroz moju desnu nogu nakon što mi je skoro skroz spalila želudac, jetru, bubrege i pluća.
Koristila sam kontracepciju i u uterusu sam imala ugrađenu bakrenu spiralu. Bakar, koji je odličan provodnik elektriciteta, spalio mi je jajnike. Srce je prestalo da kuca, telo je bilo beživotno, ali se trzalo zbog elektriciteta koji je još bio u njemu. Ali to se odnosi samo na telesni deo mog bića – opisala je Glorija Polo.
Ona je dodala da joj je telo bilo spaljeno, ali se našla u predivnom tunelu punom bele svetlosti, radosti i mira.
– Na kraju tunela videla sam nešto poput Sunca iz kojeg je sijala izvanredna svetlost. Opisala bih tu svetlost kao belu kako biste je mogli nekako da je zamislite, ali nema boje na zemlji koja bi odgovarala tom sjaju.
U njoj sam našla izvor sve ljubavi i svega mira. Dok sam se uzdizala shvatila sam da sam upravo umrla. U tom sam trenutku pomislila na svoju decu i rekla sebi: “O, Bože moj, šta će moja deca?”- ispričala je ona.
U tom trenutku praznine koju je osetila zbog svoje dece, doživela je nešto predivno.
– Moje telo više nije bilo ni u prostoru ni u vremenu. U trenutku sam pogledom mogla da obuhvatim ceo svet: svet živih i svet mrtvih. Mogla sam da zagrlim svoje pokojne dede i bake i roditelje.
Tada sam shvatila kakva je prevara verovanje u reinkarnaciju koju sam zagovarala – prisetila se ona. U tom trenutku čula je glas svog muža koji je plakao i koji je dozivao.
