Kao dokaz za svoju tvrdnju naveo je i usmena predanja.
Zašto bismo se sećali apostola Pavla, ako je on propovedao vekovima pre našeg dolaska na Balkan, i to narodu koji smo uništili, pita se Šarić…
– Ljudi i danas u Dalmaciji plaše svoju decu Atilom. Zašto bi se taj narod sećao Atile, ako su se s njim mimoišli za dva veka? Zašto se sećamo cara Trojana i njegovih kozjih ušiju,
ako smo došli ovde posle pada Rima? Zašto na Kosovu postoji uzrečica “opet će naši mladići u rimske legije”? Zamilsite situaciju u kojoj neki Sloven ubija nekog Ilira, i dok ovaj umire, Sloven ga pita: „Kako ti se zvala kraljica koja je vladala pre skoro 1.000 godina? Teuta?“. Odakle nam predanja o Teuti, ako ona nije naša kraljica, zašto bi im bila važna? Na Mljetu i danas postoji predanje o apostolu Pavlu, a on sam u poslanicama piše da je propovedao u Iliriku – nabraja Šarić.
Imena mesta koja pre 7. veka, kako tvrdi, imaju slovenski prizvuk, takođe su mu dokaz, ali i to da u Dalmaciji u 6, 7. i 8. veku cveta gradnja crkvi, što se ne bi događalo da ondašnji narod u tom trenu napadaju Sloveni.
– Prostor na kome živimo nazivao se ilirski ili slavenski. Niko od izvora iz tog vremena ne pominje kako su Iliri Albanci. Primećujemo termine kao što su slaveno-ilirski ili ilirosrpski na pojedinim dokumentima. U 9. veku pominje se prvi put ime Hrvati, no kad god nalazimo na to ime, uz njega je i termin Srbi. Uvek su to sinonimi za isti narod. Tek u 19. i 20. veku dolazimo do podela – kaže on.
SRBIJA KAO “TRN U OKU” HABZBURGA I VATIKANA
Nakon što je ukratko naveo da su Srbi i pre Nemanjića imali moćne dinastije, te kako je period pod Osmanlijama namerno preuveličan na 500 godina, da stvori kod Srba kompleks, Šarić je prešao na 19. vek, u kome je, po ovom teologu, Vatikan bio najveći neprijatelj Balkanaca.
– Srbi stalno dižu bune i jasno je da će se kad-tad oslobiti Turaka i ujediniti okolne slovenske narode – to je onda kraj velikih monarhija na Balkanu. Zato kada 1601. godine izlazi knjiga “Kraljevstvo Slovena”, u kojoj se priča o Srbima kao starosedeocima Balkana, samo 10 godina kasnije Vatikan vadi odnekud Konstantina Porfirogenita, koji prvi piše o doseljavanju Slovena.
Problem je što Porfirogenitovo delo navodno napisano u 10. veku, a nigde ga niko 600 godina nije citirao! Problem je i što se u toj knjizi potpuno pogrešno tituliraju vizantijski carevi, i to onako kako ih tituliraju katolici. Tu se tvrdi i da je Dalmacija pokrštena od
strane pape, a najstarije tamošnje crkve su pravoslavne – kaže Šarić i dodaje da je u 18. veku ” 300 tomova naše dokumentacije odneto u Vatikan”.
Carica Marija Terezija iz dinastije Habzburg. Foto: WikipediaAcademy of Fine Arts Vienna
Pored Vatikana, tu su bili i Habzburzi, čija je politika bila – pravi male i zavađene nacije, pa vladaj.
– Oni su se plašili ujedninjenja oko Srba, pa su ih zato prikazivali kao divljake i došljake. I zato je, dok se Srbija oslobađa od Turske, Austrougarska u Hrvatskoj stvorila netrepeljivost prema Srbima. Kasnije, u 20. veku, te je podele produbio Vatikan, svojom podrškom ustaškom pokretu, a kasnije i Titu – kaže on.
