Samo dve stvari u životu su navodno neizbežne – smrt i porez. Ipak, za neke ljude, izgleda ni smrt nije izvesna, a ni konačna. Hiljadama godinama ljude je fascinirala smrt i pitanje šta se događa sa ljudskom dušom kada čovek umre.
Vekovima su razvijali teorije o „životu“ posle smrti, a u mnogima se navodi da ljudi koji umru prvo vide svetlost. Jedino ko može to da potvrdi su oni koji su uspeli da se vrate iz mrtvih, piše britanski „Miror“.
Pojedinci su svoje iskustvo podelili na „Reditu“, odgovarajući na pitanje: Kako je to umreti?
Nije bilo svetla, nekako sam lebdeo
Jedan korisnik „Redita“ napisao je da je iskrvario tokom operacije i da je bio mrtav nekoliko minuta.
– Probudio sam se u svemiru, ali nigde nije bilo zvezda, niti bilo kakvog svetla. Recimo da sam lebdeo. Samo sam bio tu. Nije bilo hladno, ni vruće, niti sam bio gladan ni umoran. Samo sam nekako bio spokojan. Znao sam da tu negde ima svetla i ljubavi, ali nisam se žurio da da mu priđem – napisao je on.
Dodao je i da je to što je osetio, šta god to bilo, uticalo je na njega da promeni način razmišljenja o mnogim pitanjima. Kaže da se i dalje plaši smrti, ali da nije zabrinut šta će sa njim biti nakon toga.
Sve je bilo tiho i mračno
Šnajd je doživeo saobraćajnu nesreću kada je pao s motora i već dok su ga dovezli u bolnicu bio je mrtav. Prisetio se da je, dok je ležao na putu čekajući kola hitne pomoći, video sebi poznatu preminulu osobu koja ga je ohrabrivala.
– Sećam se da sam ležao na asfaltu i da je sve polako postajalo tiho i mračno, a onda sam čuo da neko viče: „Hajde, ustani, ustani“ i osetio da me udara po kacigi, što je bilo veoma bolno. Kada sam otvorio oči, video sam brata kako stoji pored mene. Ovo je bilo veoma čudno, jer je on umro nekoliko godina ranije od predoziranja – rekao je.
Šnajd je dodao i da se seća da mu je brat rekao da ustane što pre, jer će „oni doći, ostati kratko i onda će otići“.
Našao sam se u prelepom vrtu
Jedan korisnik, kome je srce stalo zbog gušenja nastalog od alergijske rekacije, napisao je da se seća da se osećao kao da ga neko usisava, veoma polako.
– U jednom trenutku sam se našao u bašti punoj cveća. Tu se nalazilo i igralište na kojem je igralo dvoje dece, dečak i devojčica. Čudno je, ali imao sam utisak kao da sam imao izbor da li da ostanem ili da odem. Ali kada god sam pokušao da odem, činilo mi se da mi nešto ne da. Prošao sam u glavi mnoge razloge zašto treba da se vratim i kada sam pomislio da ne želim da napustim svoju majku u trenutku sam se našao u svom telu. Bio sam mrtav šest minuta – napisao je.
Bio sam neverovatno smiren
Korisnik koji se potpisao kao „Mrtvac koji hoda“ kao tinejdžer prošao je tretman hemioterapije. Dobio je sepsu i lekari su ga nekoliko puta oživljavali.
– Kada se prisetim, najgori deo toga je što sve deluje tako smireno. Onaj osećaj kada možete nekoliko puta da pritisnete snuz na svom telefonu – objasnio je.
