„Sigurno su imali veze s tim“, rekao je Skarver, napominjući da su čuvari nestali samo trenutak pre nego što je opalio Damera šipkom.
Ipak, Skarver nije dalje detaljisao iz straha za svoju bezbednost.
„Treba mi dobar advokat da bih osigurao da mi se čuvari zatvora ne osvete“, rekao je Skarver.
Portparol zatvora u Viskonsinu se nije oglasio da da komentar na Skarverove tvrdnje, ali istraga sprovedena nakon ubistva je pokazala da je Skarver delovao sam.
Skarver se prvo izjasnio kao lud, ali je kasnije odbio da se izjasni kako bi ga premestili u federalni zatvor.
Osuđen je na dve doživotne robije pored doživotne koju već služi.
Skarver je prvobitno završio u zatvoru 1990. godine kada je ubio svog bivšeg šefa za vreme pljačke.
Pošto je otpušten sa posla, Skarver je počeo puno da pije, a zatim je rekao da je čuo glasove koji su ga upućivali.
Vratio se na svoje radno mesto sa poluautomatskom puškom kalibra 0.25, zahtevajući novac od menadžera Džona Fejena. Kada mu je ovaj dao samo 15 dolara, Skarver je upucao radnika Stivena Lomana u glavu.
On je upucao Lomana još dva puta pre nego što mu je Fejen izbio oružje iz ruku.
Satima kasnije, policajci su uhapsili Skarvera dok je sedeo pognuto ispred zgrade u kojoj je živela njegova devojka.
Nakon ubistava, Skarver je premeštan iz zatvora u zatvor dok nije završio u Popravnom domu u Koloradu.
Skarver kaže da ga je procenjivalo 10-20 zatvorskih lekara, ali da niko od njih nije shvatio njegove mentalne probleme.
On delimično krivi zatvorsku hranu za svoje ludilo.
„Otkrio sam da određena hrana, poput hleba i prerađenog šećera, izazivaju u meni psihotične ispade“, rekao je on.
On danas piše pesme za svoj sajt i objavio je nekoliko knjiga s poezijom na sajtu Amazon.
Webtribune.rs
