Da je taj plan prihvaćen, smatrao je bivši predsednik Makedonije stvari na Balkanu krenule bi u posve drugom pravcu.
– Da je bivša Jugoslavija ostala cela izbegavši pogubne ratove devedesetih i ušla u Evropsku uniju, ne samo da bi ljudima u regionu bilo bolje, već bi i Evropska unija bila bolja – bio je zaključak projekta saradnika Nemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP) Kornelijusa Adebara koji je razmotrio šta bi bilo da je Evropska unija uložila veće napore, pre svega finansijskim podsticajima, u opstanak Jugoslavije i njeno primanje u svoje članstvo.
Međutim još jedan od ljudi koji su bili prisutni na sastanku sa evropskom trojkom, bivši slovenački predsednik Milan Kučan, smatra da je međunarodna zajednica za vreme jugoslovenske krize činila pogrešne korake.
Kučan je ocenio da je međunarodna zajednica počelo prekasno da se bavi jugoslovenskom krizom i da iz današnje istorijske logike Jugoslavija nije imala perspektivu.
– SAD i Evropska unija su pokušali da spasu Jugoslaviju i u trenutku kada je bilo jasno da su unutrašnje protivrečnosti i dezintegracioni procesi otišli predaleko, tako da država u kojoj neki narodi nisu videli svoju budućnost faktički više nije postojala – rekao je Kučan.
Na pitanje da li bi novac u iznosu od 5,5 milijardi dolara koje je ponudila evropska trojka, kao i pridruženo članstvo Jugoslavije u EU, neposredno pre proglašenja slovenačke nezavinosti spasilo SFRJ od raspadanja, Kučan je rekao da je uveren da to ne bi pomoglo.
– Krajem maja 1991. godine u Beograd su došli Žak Delor, tadašnji predstavnik Evropske komisije, i Žak Santer, koji je predsedavao Evropskom zajednicom, zabrinuti zbog stanja u Jugoslaviji, koje se dodatno zaoštrilo jer Stipe Mesić nije izabran u Predsedništvo SFRJ. Za sprovođenje reformi oni su ponudili finansijsku podršku, a reforme su bile i uslov za početak pregovora o pridruživanju Jugoslavije Evropskoj zajednici – rekao je Kučan.
On je naveo da je ponuda odbijena jer su zaoštreni odnosi u Jugoslaviji tražili mnogo više od ekonomskih reformi, a to su duboke političke reforme i novi dogovor jugoslovenskih republika u definisanju smisla i principa zajedničkog života, oblika i funkcionisanja u zajedničkoj državi.
– Bio je potreban sporazum koji bi garantovao potpunu ravnopravnost naroda Jugoslavije i dosledno poštovanje ljudskih prava. Milijarde dolara nisu mogle biti zamena za nesposobnost i nepripremljenost političkih rukovodstava za jedan takav sporazum, koji je mogao sprečiti nasilni raspad zemlje i krvavi rat – rekao je Kučan.
Pogledajte video:
Kiro Gligorov o raspadu Jugoslavije – Nismo morali ratovati, …
Kiro Gligorov o raspadu Jugoslavije – Nismo morali ratovati, dobijali smo milijarde od EU da ne ratujemo. Milošević i Tuđman nisu htjeli ni da čuju za to, a Izetbegović je rekao da će u BiH ako se to ne prihvati biti krvi do koljena
Pubblicato da BUKA su Venerdì 5 maggio 2017
