Dalmacija je bila nedođija, nije postojala čak ni pruga Zagreb-Split, a ono malo izgrađenih pruga u Hrvatskoj, bilo je u vlasništvu Mađarske i na njima je zvanični jezik bio mađarski. Subotica je tada bila veći grad od Zagreba, a u Hrvatskoj je pravo glasa imalo svega par posto stanovnika.
Posebno je teška bila situacija u Bosni i Hercegovini, gde su još postojali kmetovi. Domaće stanovništvo bilo je nepismeno, dok je Beč u Bosnu naseljavao desetine hiljada činovnika iz cele Monarhije za koje je gradio velelepne građevine, a seljaci su imali zemljane podove. Zato je lako razumeti bunt Gavrila i mladobosanaca protiv kolonijalne austrijske politike.
U Trstu se sigurno živelo mnogo bolje nego u Bosni, pa su ipak Italijani pokušali ubiti cara Franju Josipa. Kod nas je nepoznato ime tog atentatora, Guglielma Oberdana. Italijani nemaju dileme oko toga da li je Oberdan heroj ili terorista.
Mnogi gradovi i trgovi širom Italije nose njegovo ime, a naši istoričari još uvek raspravljaju da li je nacionalni junak mladić koji je sa nekoliko pucnjeva okončao vekovnu Habsburšku tiraniju?!
Gavrilo nažalost nije dočekao da joj vidi ljes iako se njezin mrtvački smrad širio i do njegove tamnice. Nadam se i verujem da duh Gavrila Principa i dalje živi u nama.
(Izvor: govorisrbija.rs)
