Hibridi ljudi i svinja za doniranje organa bi mogli da postanu čudovišta.
Naučnici koji pokušavaju da uzgoje ljudske organe na svinjama kako bi rešili problem sa nedostatkom organa za transplantaciju bi mogli jednog dana da naprave životinje sa ljudskim mozgom.
Ovaj futuristički eksperiment bi mogao da postane realnost pošto je jedan američki naučnik ubacio ljudske matične ćelije u svinjske embrione kako bi stvorio ljudsko-svinjske embrione poznate kao himere.
Pojavila se zabrinutost da bi ovakvi eksperimenti mogli da otvore vrata za razvoj svinja sa ljudskom inteligencijom.
Ovo istraživanje je toliko kontroverzno da je glavna američka istraživačka agencija, Nacionalni institut za zdravlje, zabranila dalje finansiranje ovih eksperimenata.
Najveća zabrinutost postoji oko toga da ljudske ćelije migriraju u mozak svinja u razvoju i učine ga „više ljudskim“.
Reproduktivni biolog Pablo Ros koji predvodi ovo istraživanje kaže da je tako nešto malo verovatno, ali da se iz tog razloga sa ovim istraživanjem postupa veoma pažljivo.
Ros i njegov tim sa Univerziteta u Kaliforniji kažu da bi hibridi trebalo da izgledaju i da se ponašaju kao normalne svinje, s tim što bi se njihovi organi sastojali od ljudskih ćelija.
Za sada se embrioni razvijaju svega 28 dana pre nego što se trudnoća okonča, a tkivo odstrani radi analize.
Ima više naučnih timova u SAD koji se bave stvaranjem ljudsko-svinjskih embriona ali nijedan od njih nije dozvolio da se fetusi rode zbog straha od stvaranja hibrida.
Volter Lou, profesor departmana za neurohirurgiju na Univerzitetu u Minesoti, rekao je da su svinje idealni „biološki inkubator“ za uzgajanje ljudskih organa i da bi mogle da se koriste za uzgajanje organa kao što su pankreas, srce, jetra, bubreg, pluća i rožnjača.
On je rekao da se ćelije pacijenta kojem je potrebna transplantacija mogu ubaciti u embrion svinje koja ima ključne gene za stvaranje potrebnog organa. On je takođe rekao da bi organ bio ista genetička kopija ljudske jetre, ali znatno mlađa i zdravija.
Njegov tim takođe pokušava da stvori ljudske neurone koji stvaraju dopamin kako bi izlečili pacijente sa Parkinsonovom bolešću.
Profesor Lou je rekao da se prate efekti na mozak svinja i da neće dozvoliti da se rodi fetus sa mozgom previše sličnim ljudskom.
Jedan novinar BBC-a je saznao da se stvaranje ovih embriona sprovodi u dva stadijuma.
Prvo se tehnikom poznatom kao CRISPR uređivanje gena uklanja DNK iz novo-oplođenog svinjskog embriona, omogućavajući novom fetusu da razvije pankreas. Stvara se određena genetska šupljina.
Zatim se pluripotentne matične ćelije (iPS) ubacuju u embrion.
Te iPS ćelije potiču od odraslih ćelija i vraćaju se u stadijum matičnih ćelija koje mogu da razviju bilo koje tkivo u organizmu. One zatim treba da uzgoje ljudski pankreas.
Prema rečima biologa Rosa, embrion se razvija normalno, a dobijeni pankreas treba da bude sastavljen u potpunosti od ljudskih ćelija i da bude kompatibilan sa pacijentom kome je potrebna transplantacija.
Sredinom devedesetih godina je postojala nada da će genetski modifikovane svinje moći da daju beskonačni broj organa za pacijente za transplantaciju.
Međutim, klinička ispitivanja se odugovlače iz straha da bi ljudi mogli postati podložni životinjskim virusima.
