Zbog tih mojih komentara mi je Pavković rekao da ne idem na Skupštinu već da jedinicu sa Bubanj potoka vratim u kasarnu Stepa Stepanović.
Legijine Crvene beretke su prešle na stranu demonstranata
Kada je prošao peti oktobar, ova jedinica koja je prešla na stranu demonstranata ona je mobilisala i svoju rezervu, a to su bile upravo Legijine Crvene beretke.
Onda su mi neki rekli kako će ta jedinica napasti i zauzeti Generalštab i još neke objekte ja sam svim svojim jedinicama dao zadatke u vezi sa tom jedinicom ako bi nešto ona pokušala.
Doveli smo šest PRAGA. Dve su bile u krugu VMA a ostale su bile u krugu Vase Čarapića ali su im cevi gledale prema objektu Instituta bezbednosti gde su se nalazile Crvene beretke.
Tada sam poslao jednog svog poukovnika koji je bio iz domena obaveštajne službe da ode na Novi Beograd. On je otišao u jedan kafić gde je Legija svraćao svakog dana. Pošto su se oni znali, čim ga je Legija video pitao je tog mog pukovnika:
– Zašto je vojska opkolila moj objekat?
– Kako opkolila tvoj objekat? Vojska se nalazi u svojoj kasarni i u krugu VMA da zaštiti svoje objekte, odgovorio mu je pukovnik.
– Ali cevi gledaju ka mom objektu a vojnici sede ili na oruđima ili su pored oruđa sa šlemovima na glavi, rekao je Legija a pukovnik mu je rekao:
– Ti pazi dobro šta radiš.
– Zar tebi pada napamet da bih ja mogao da napadnem vojsku?
– Ne znam, ali u koliko bi to pokušao to bi za tebe bio kraj, poručio mu je pukovnik.
Šiptarski generalštab izvukao se tokom noći zahvaljujući Legiji
Legija i ja nikada nismo imali neku komunikaciju ali smo se sretali u ratu. Dva puta smo učestvovali u istom borbenom dejstvu, a Legija je inače svaki put zakasnio… Jednostavno on je bio samostalna jedinica. Bio je vezan za DB.
Slušao je on komandu MUP ali je radio kako je on hteo. Njegova jedinica je bila najbolčja jedinica koju je MUP imao sve. A za svako borbeno dejstvo je tražila od vojske i uvek dobijala i tenkove, i artireljiju, i transportere…
Ali ja sam uvek veorovao svim drugim jedinicama MUP nego Crvenim beretkama baš zato jer su ove druge jedinice slušale svoju borbenu komandu.
Znam za dva slučaja kada je Legijina jedinica kasnila. Taj poslednji put 1999. godine zbog tog kašnjenja se izvukao šiptarski generalštab koji je tu trebalo da bude uništen.
Mi smo prešli 14 kilometara da bi došli u poziciju da blokiramo taj generalštab a Legija je trebalo da pređe samo 500 metara. On nije prešao tih 500 metara celog tog dana. Tek narednog dana ujutru je krenuo. Ali se taj šiptarski generalštab izvukao tokom noći. Mi smo samo uspeli da uništimo delove specijalne jedinice koja je čuvala generalštab.
Boris Tadić mi je uništio karijeru
Sve dok nisam došao u Generalštab nisam imao kontakte sa čelnicima DOS. Bio sam na Vojnoj akademiji itime sam se bavio. Kad sam došao u Generalštab po prirodi posla sam se sretao sa predstavnicima tadašnje vlasti.
Borisa Tadića sam, kada je bio ministar odbrane, jedno dva puta ispraćao sa aerodroma Batajnice. Od mene je on uvek dobijao samo moje stavove iako sam ja znao kakve bi on odgovore voleo da dobije.
