Home POGLEDI EKOLOŠKI GENOCID U ZAPADNOJ SRBIJI I PLANSKO IZAZIVANJE RAKA- NAJUGROŽENIJE BEBE I...

EKOLOŠKI GENOCID U ZAPADNOJ SRBIJI I PLANSKO IZAZIVANJE RAKA- NAJUGROŽENIJE BEBE I DECA.. (VIDEO)

275
0
SHARE

Dok stručnjaci poslednjih dana ukazuju na kobnu povezanost između NATO bombardovanja i porasta broja obolelih od raka u Srbiji, u nekim gradovima zemlje vodi se borba da nove zdravstvene probleme Srbi ne nametnu sami sebi.

Već devet meseci građani Kosjerića bore se protiv odluke cementare da pređe na korišćenje goriva dobijenog spaljivanjem smeća. Kosjerci, ali i njihovi susedi, uvereni su da će sagorevanje za posledicu imati uništenje zdravlja, životne sredine, ali i poljoprivrede u čitavoj Zapadnoj Srbiji, te ih sve zajedno uvesti u, kako kažu, „ekološki genocid„.

Njihove strahove potvrdili su i stručnjaci, koji su pre nekoliko dana gostovali na tribini u organizaciji „Eko pokreta – Kosjerić“.

– Najugroženije će biti svakako bebe – rekao je dr Ilija Vukadinović, pedijatar.

– Spaljivanjem komunalnog otpada nastaju dioksini, furani i teški metali. Međunarodna agencija za istraživanje raka uvrstila je neke članove dioksina u grupu 1 kancerogena. I oni, i furani su izuzetno kancerogeni, a kada jednom uđu u organizam, talože se u masnim tkivima, jetri, mišićima. Nemoguće ih je izbaciti iz tela, osim u slučaju porodilja, koje ih se oslobađaju kroz majčino mleko. No, to znači da ga one prenose u svoje bebe! Istraživanja su pokazala da koncentracija dioksina i furana u telu bebe može da bude trostruko veća, nego kod odraslog čoveka – rekao je dr Vukadinović.

DIOKSINI SE KORISTE ZA NAMERNO IZAZIVANJE RAKA

Način na koji se u Srbiji tretira otpad, a pogotovu opasni, problem je sa kojim država mora da se uhvati u koštac. No spaljivanje nije rešenje i ne treba ga dozvoliti, smatra profesor dr Ilija Brčeski sa Hemijskog fakulteta u Beogradu.

– Koliko su dioksini kancerogeni dovoljno govori činjenica da se rak kod laboratorijskih životinja upravo izaziva pomoću ovih čestica – objasnio je on.

Brčeski je istakao da je cement posle vode drugi najkorišćeniji proizvod na zemlji. Zbog toga se sve u toj industriji uveliko traže alternativna goriva, koja će proizvodnju učiniti jeftinijom.

– Energija u cementnoj industriji troši između 30 i 60 odsto novca i zato se traže alternativna goriva. Do njih se može doći spaljivanjem komunalnog čvrstog, plasičnog ili tekstilnog otpada, zatim guma ili biomase.

Mi nemamo laboratoriju koja meri koncentraciju proizvoda spaljivanja, jer to je vrlo teška i skupa procedura. Primera radi, u spalionicama u Nemačkoj, koje sam godinama posećivao, vrednost jednog postrojenja vredi 130-140 miliona evra, a godišnja eksploatacija oko 20 miliona evra.

Od toga godišnji monitoring „pojede“ bar 60 odsto prihoda! Dakle, u pitanju su enormne cifre. Odgovorno tvrdim da kod nas ni jedna emisija dioksina ne može da se meri – rekao je ovaj profesor.

On je izrazio pesimizam i prema idejama da odgovarajući filteri ili temperature preko 1.500 stepeni mogu da zaustave, odnosno unište kancerogene čestice.

– Moje je mišljenje da cement apsorbuje jedan čvrsti deo koji ostane nakon spaljivanja. Takođe mislim da cementare nemaju monitoring sistem koji može da prati sve posledice sagorevanja otpada. Svaka industrija je proizvodna industrija i jasno je da je spaljivanje otpada isključivo u službi profita. Ono nikako ne može da bude korisno, a štetno itekako može da bude. Neke zemlje poput Australije su zato eksplicitno zabranile spalionice. Po meni, ne bi smelo dozvoliti gram spaljivanja – izričit je on.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here