Ubeđivao je sledbenike da prodaju domove i daju novac pokretu, a mediji su počeli da postavljaju pitanja. Nakon oštrog članka magazina „Nju vest“, pokušao je da ubije priču preko veza sa političarima, ali je ubrzo poveo svoj stado u Džonstaun, a sledbenici su verovali da će to biti novi i bolji svet.
Totalna kontrola
Svako ko se žalio na hranu mogao je da bude prebijen. Džons je postao uveren da je za loš kvalitet pšenice kriva CIA.
Svoje sledbenike je obučio da cinkare jedni druge. Deca su tužila roditelje, majke i očevi su izdali decu. Bekstvo je bilo nemoguće dok su naoružani stražari čuvali izlaze iz kampa. Podignuta je stražara „igralište“. „Pacijenti“ su bili besmisleno drogirani. Dani su počeli da liče na radničke kampove.
Buđenje je bilo tačno u šest, za doručak pirinač, mleko i šećer, a onda se radilo po 10 sati na poljima. Uveče, na razglasu su puštane „vesti“. Tri puta nedeljno DŽons je sedeo na svom „tronu“ i kažnjavao ljude. Čitao je o Marksizmu, zaverama i manipulaciji medijima, žalio se na insomniju. Njegov kabinet je bio ispunjen valijumom i sintetičkim morfijumom.
Ubistvo kongresmena
Ljudi su se potpuno potčinili Džonsu, na šta ukazuju pisma koja su pronađena. Kako je rekla Vagner-Vilson, iako su se ljudi pitali, kada bi pogledali oko sebe i videli da ga svi podržavaju, mislili bi „mora da je do mene“.
Kraj je usladio kada je kongresman Leo Rijan doleteo u Gvajanu da ispita žalbe koje je čuo o hramu. Stigao je sa delegacijom reportera i članova porodica ljudi u kampu. Napustili su kamp sa 16 ljudi koji su tražili da odu.
Od Džonstauna su prešli svega 10ak kilometara kada je kolona napadnuta. Leri Lejton, jedan od onih koji su tražili da odu, bio je Džonsonov verni sledbenik, izvadio je pištolj i počeo da puca, a iz kampa su stigli stražari na traktorima. Kongresmen je upucan preko 20 puta.
Od onih koji sa njim otišli u Džonstaun i koji nisu otišli sa kongresmenom, samo ih je 20 preživelo. Lesli je bila među onima koji su osetili da nešto nije u redu, i pobegla je iz
kampa. Njeni roditelji, brat, sestra i rođaci, popili su Džonsov smrtonosni napitak.
Kolektivno samoubistvo
Džons je okupio pristalice i objavio da će se vratiti još kongresmena i da neće moći da prežive.
– Moje mišljenje je da treba da ispijemo napitak kao stari Grci, i tiho odemo. Jer to nije samoubistvo, to je revolucionarni akt.
Rekao je da dolaze snage Gvajane da ih ubiju i muče i da nemaju vremena za gubljenje.
– Molim vas, dajte nam lekove. Ne bojte se da umrete – rekao je Džons dok su ga pojedini sledbenici podržavali.
Dok su ispijali cijanid, usta su im ispunjavali pljuvačka, krv i povraćali su. Neke majke su voljno dale deci otrov a onda i same otpile. Drugi su vrištali dok su gledali kako deca umiru.
– Umrite sa poštovanjem, sa dostojanstvom. Zaustavite ove histerike… To nije način kako socijalistički komunisti umiru. Mi moramo umreti sa dostojanstvom – rekao je Džons u mikrofon.
