Vernici Narodnog hrama koju su pratili sveštenika Džima Džonsa do Gvajane, nadajući se da će stvoriti utopiju u džungli, umrli su u istom danu u činu kolektivnog samoubistva.
Norinari koji su došli sa prvim helikopterima osetili su smrad još dok su bili na 100 metara visine. Gomile mrtvih tela ličile su, kako je primetio jedan novinar, na gomilu otpada na koji je neko bacio mnogo lutaka obučenih u razne boje. Na zemlji su morali da pokriju lica maramicama.
Tela su se raspadala na vrelini džungle, na mestu gde su godinu dana ranije ovi ljudi gradili nov i bolji dom, Džonstaun. Sada, 40 godina kasnije, novi dokumentarac prikazuje događaje u kojem je poginulo najviše Američkih državljana sve do 11. septembra.
Imenovan po njihovom lideru, svešteniku Džimu Džonsu osnivaču Narodnog hrama dece Hrista, Džonstaun je predviđen kao „porodica duge“, gde ljudi svih uzrasta i rase rade na stvaranju utopije koju im je sveštenik obećao.
Kada su konačno prebrojali sva tela incidenta koji ostao upamćen kao Džonstaun masakr 18. novembra 1978. godine, iznosio je 918 ljudi, od kojih 304 dece. Sveštenik Džons je svoje sledbenike prvo učio da otruju svoju decu, a kada su videli kako umiru više nisu imali razloga da žive.
„Poremećeni sveštenik“, kako je prozvan u štampi želeo je da stvori slavno žrtvovanje, poremećeni akt „revolucionarnog samoubistva“ koje bi odzvanjalo kroz istoriju. Neki sledbenici su ga samovoljno slušali, navijajući dok ih je pratio da izvrše samoubistvo i ubiju svoju decu.
Ali tela koja su pronađena sa savijenim iglama u njihovim rukama svedoče da su neki odbili da popiju smrtonosni koktel, koji im je ubrizgan na silu.
Četiri decenije kasnije džungla Južne Amerike zavladala je Džonstaunom. Dokumentarac koji se bavi događajem ispituje da li bi sve to moglo da se ponovi. Jedan kolumnista je naveo da je „pravi krivac institucija koja je postala Amerika“.
– Mislim da se Narodni hram uzdigao iz uslova socijalne politike koja je slična onome sa čime se danas susrećemo – rekla je preživela Lesli Vagner-Vilson (61). Iako je takvo viđenje može da bude pretenciozno, Narodni hram zaista je rođen iz tenzija unutar američkog društva, piše „Independent“.
Poremećeni sveštenik
Sin oca alkoholičara, koji je odrastao u kući bez kanalizacije tokom Velike depresije, Džons je saosećao sa potlačenima, prisustvovao sastancima Komunističke partije i suočavao se sa svojim ocem koji je podržavao Ku Kjuks Klan, po pitanju rasa.
Njegov pokret počeo je u Indijanapolisu 1956. godine, a mase je privukao „lekovite evangelističke propovedi“. Radio je nešto radikalno drugačije, pa je tako usvojio crnog dečaka što je bio prvi takav slučaj u Indijanapolisu.
Njegov hram je hranio penzionere, učio studente. Nemali broj ljudi koji se priključio bili su zavisnici i njihove porodice, a hram je delovao tamo gde su svi drugi omanuli. Uskoro su mnogi tražili pomoć.
U početku, hram su obožavali i lokalni političari. Ali čudno Džonsovo ponašanje je imalo loš uticaj. Postao je zavisnik od lekova, i verovao je da je jedini heteroseksualni muškatac na Zemlji.
– Uvek je govorio o svojoj seksualnoj moći i govorio kako su muškarci homoseksualci. Bolje je postupao sa ženama, ali je pokuašavao da razdvoji porodice i unište brakove – rekla je Vagner-Vilson.
