Niko ne treba meni da veruje,ali mora da veruje onom što je napisano kod antičkih pisaca i onom što je napisano u kamenu. Kamen ne laže! Kad kamen govori, diskusije nema, a tih kamenih govora ima dosta!
SREDNJOVEKOVNA SRBIJA I LUŽIČKI SRBI
Bezmalo sve što smo mi stvorili u svojoj srednjevekovnoj umetnosti ima karakter izrazito religiozni, hrišćanski, pravoslavni. Religija i umetnost u stara vremena bile su nerazdvojne. Sve što je u Evropi, za Srednjeg veka, građeno, slikano i vajano, bilo je, najvećim svojim delom, namenjeno Crkvi. To nije dolazilo samo otud što zaista postoji bliska srodnost između religioznog i umetničkog zanosa; glavni razlog je ležao u tom što je religija u Srednjem veku bila osnova sveukupne evropske kulture. Nekoliko najstarijih crkava na područjima gde su nekada živeli ili i danas žive Srbi ubraja naš narod u civilizacijski najutemeljenije nacije sveta. Od Fruške Gore na severu Srbije pa sve do Kosova i Metohije na jugu, ovi sveti spomenici stoje kao čuvari srpske kulture. Zbog njihovog kulturnog i istorijskog značaja, pet manastira verifikovano je kao Svetska kulturna baština, zaštićena od strane organizacije UNESCO.
Manastir Studenica (oko 1190) sagrađen je tri veka pre otkrića Amerike!
Na zidovima srpskih hramova nalaze se najlepši primerci sačuvanog srednjovekovnog svetskog slikarstva .Freske Mileševe se ubrajaju među najbolja evropska ostvarenja 13. veka, a posebno se izdvaja čuvena freska Beli anđeo .Prvi satelitski prenos video signala 1962. između Evrope i Severne Amerike sadržao je sliku Belog anđela iz Mileševe među prvim kadrovima koji su predstavljali pozdrav Evropljana prema Amerikancima.
Nešto kasnije, isti signal je bio poslat u svemir prema mogućim vanzemaljskim oblicima života. ……Kada je srpska ruka ispisivala neprevazidjeno “Miroslavljevo jevandjelje” svi evropski vladari su se u to vreme potpisivali palcem desne ruke! Malo je poznato da je prva ulična rasveta na svetu bila u Gračanici!
Srbija je zemlja u kojoj su se još pre 10.000 godina rađali cvetovi civilizacije. Iako ima istoriju i kulturno blago kao malo ko u svetu, Srbija ne čini ništa da se u svetu prepoznaje
po istorijskom nasleđu. Bezbroj srpskih starih rukopisa, retkih knjiga, umetničkih dela, relikvija i dokumenata rasuto je po muzejima, bibliotekama, arhivima i privatnim zbirkama širom sveta, što i ne bi bilo tako strašno da nam ovo kulturno blago nije iščilelo iz svesti.
Procene stručnjaka ukazuju da je širom sveta raspršeno oko 5.000 srednjovekovnih rukopisa i knjiga, a da se ne govori o ikonama, relikvijama, opljačkanim muzejskim eksponatima i arhivama. Nije toliki problem što nam je baština rasuta širom sveta, sve dok je neko čuva. Nevolja je što je mi sami zaboravljamo. Ovakvu istoriju i kulturno blago ima retko ko u svetu zbog čega je neshvatljivo zašto mi kao država i narod potpuno zanemarujemo svoj identitet.
Nedaleko od Đavolje varoši nalaze se ostaci kulture stare 5.500 godina, a način života ljudi toga vremena sličan je načinu života ljudi vinčanske kulture. Ovde se topio bakar,
pravio nakit i živelo se izuzetno udobno. Na lokalitetu su rekonstruisane nekadašnje kuće…..Celokupna teritorija Balkana, izvorišta evropske kulture, područje je prekinutih sećanja. Vekovima su se civilizacije rađale i nestajale, ali je njihov trag sačuvan. Nedavno je otkriveno novo arheološko blago Srbije na padinama Rudnika – veliko gradsko naselje iz doba Nemanjića, koje je imalo i višespratnice.
