Home POGLEDI DETALJI TAJNIH PREGOVORA 1947. – KARDELJ SA STALJINOM DOGOVORIO PREDAJU KOSOVA ALBANCIMA

DETALJI TAJNIH PREGOVORA 1947. – KARDELJ SA STALJINOM DOGOVORIO PREDAJU KOSOVA ALBANCIMA

92
0
SHARE

“Kod nas na teritoriji KiM ima i dan-danas više Albanaca nego Srba. Mi mislimo kasnije da im ustupimo te teritorije”, rekao je Kardelj Staljinu.

Istorija je uvek višedimenzionalna. I njen cilj je da omogući da se jedno vreme razume i objasni, a ne da presuđuje. Ona, istorija, u stvari je vrtlog čitavog niza činjenica koje se međusobno prožimaju, a vrlo često suprotstavljaju.

Zbog toga je svaka istorijska pojava o kojoj se govori protkana mnogim podacima koji su, neretko, i kontradiktorni. To podrazumeva da se ništa ne može posmatrati u relaciji crno i belo.

Tako je i sa dokumentima koji su izvučeni iz „dubokih“ arhiva Rusije i Srbije i prezentovani u zborniku „Jugoslovensko-sovjetski odnosi 1945-1956“, koji ne govore samo o relaciji između dve zemlje, privredne, vojne i političke saradnje njihovog rukovodstva, već otkrivaju stavove i ubeđenja naših ondašnjih lidera, čije će se posledice osetiti tek nekoliko decenija kasnije.

Izveštaj Vladimira Popovića, narodnog heroja, diplomate i dugogodišnjeg Titovog ličnog sekretara, o razgovoru sa Staljinom 19. aprila 1947. godine u Moskvi, otkriva te tanane niti koje ukazuju na pozadinu mnogih budućih događaja(AJ, KMJ, I-3-b/639).

Staljin je u Kremlju primio Edvarda Kardelja, Vladimira Popovića i Božina Simića. Sastanku je prisustvovao i Molotov.

Staljin: Da li ste već dugo u Moskvi? Kako živite?

Kardelj: Oko tri nedelje. Živimo dobro, idemo svaki dan u teatar… Želim pre svega da vam izručim srdačne pozdrave od maršala Tita.

Staljin: A kako je drug Tito?

Molotov: Je li dobro prošla operacija?

Kardelj: Oseća se vrlo dobro, operacija je sasvim uspela. Šteta, i jako nam je žao što je lekar Smotrov umro.

Staljin: Od čega je umro?

Kardelj: Od srčanog napada.

Staljin: Da nije suviše pio? Hirurzi, znate, vole da popiju.

Kardelj: Ne, nije, koliko mi znamo, uopšte pio.

Staljin (smejući se obraća se Molotovu): Jesi li tim povodom uputio notu Titu?

Molotov (takođe smejući se): Znaš, nije došlo do toga, jer nas je Tito o ovom slučaju unapred sam obavestio. Prema tome, stvar se smatra likvidiranom.

(Početkom 1947. Tito se razboleo od akutne upale slepog creva. Staljin mu je poslao u pomoć dvojicu lekara koji su u Jugoslaviju došli sa svom medicinskom opremom, a u Moskvu su se vratili u mrtvačkim sanducima.

Jednog od njih, profesora Bakeljeva, Titovi saradnici su optužili da je izvršio nestručnu intervenciju, čak i da je pokušao da otruje jugoslovenskog predsednika, a drugog, profesora Smotrova, poslali su u Zagreb da leči šefa Titovog kabineta Mitra Bakića.

Posle nekoliko dana, Moskvi je saopšteno da je prvi lekar izvršio samoubistvo, a da je drugi umro od srčanog udara, pa su Sovjeti poslali specijalni avion da njihove posmrtne ostatke prevezu u Moskvu. – opaska autora).

Staljin: Koliko Slovenaca ima u Jugoslaviji?

Kardelj: Milion i po.

Staljin: A koliko ih ima van Jugoslavije?

Kardelj: Oko pola miliona.

Molotov: Zar ima još pola miliona van Jugoslavije? Koliko će još ostati u Italiji i u Trstu? Po vašim podacima, u Koruškoj vi imate oko 180.000 Slovenaca.

Kardelj: Svega, van granica Jugoslavije, biće oko pola miliona. U Koruškoj, međutim, mi računamo da ih ima oko 120.000.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here