Kako kaže, na molitve je dolazila i jedna žena sa galopirajućim rakom limfnih žlezda.“Nakon određenog vremena rak se smirio, a žena je još uvek živa i zdrava. Sličan slučaj bio je i sa jednom gospođom iz Osečine, koja se posle molitvi takođe oporavila, vratila se poslu i dobro je“, tvrdi sveštenik.
Molitva je razgovor duše čovekove sa Bogom, a dužnost sveštenika je da propoveda i pomaže vernicima. Ako ima vere i nade, onda ima i pomoći, ali ako nema vere, tu onda ima malo nade, kaže otac Marjan.
“Mnogi su pisali da ja lečim, ali ja zaista ništa ne lečim, ja se samo molim, a Gospod leči i isceljuje, i spasava. Ja se samo molim, kao posrednik. Mislim da narod i dolazi, jer oseti da sveštenik želi da mu pomogne i da se u tome mnogo trudi.
Da li će neko ozdraviti ne zavisi samo od njega, ili od tog vernika, koji se moli, već od Gospoda najviše… Ima tu toliko čuda da se zabeleži, ali, Gospodu se molimo i on isceljuje, a ne ja“, istakao je otac Marjan koji je rođen u Stavama gde u seoskoj crkvi radi 38 godina.
Dok smo razgovarali sa sveštenikom odlučili smo da ostanemo na službi koja počinje u 17 sati. Imali smo nešto više od sat vremena do početka. Za to vreme čuli smo još neverovatnih priča…
„OVDE SE ČUDA DEŠAVAJU“
Ljubazna žena u maloj kafani, gde osim domaće kafe sa ratlukom, “žestine“ i piva, nema skoro ništa drugo da se popije, kada smo je upitali da nam ispriča nešto o ovom neobičnom mestu u koje hrle vernici, prvo šta je rekla je – otac Marjan.
“U Stave dolazi mnogo ljudi, skoro svi oni idu kod oca Marjana. On je i meni pomogao. Mnoga deca su ovde progovorila i mnogi se izlečili“, rekla je ova žena koja godinama radi u seoskoj kafani i služi goste iz cele Srbije.
Ona nam je ispričala da je imala pre nekoliko godina jake bolove u peti koje je “izlečila zahvaljujući molitvama“.
Kako kaže, onda je počela sa molitvama kad god je imala slobodnog vremena i to joj je “pomoglo da reši probleme“. “Sve to je istina. Ali, to je samo za one koji veruju u njegovu molitvu i poštuju je. Mnogi judi su se oslobodili od bolova,raznih zla, rakova, deca su mnoga prohodala i progovorila…“.
U podnožju planine Medvednik na oko 130 kilometara od Beograda sreli smo i Slavoljuba Srećkovića, veselog 62-godišnjeg sedog meštanina sela Majinovići, od Stava udaljenog par kilometara, koji nam je takođe potvrdio da se “u Stavama čuda dešavaju“.
“Kod sveštenika je dolazila i jedna žena sa detetom koje nije govorilo, ali se čudo desilo zahvaljujući molitvama. Kada su izlazile iz crkve, devojčica koja ne govori, progovori i kaže – ’mama ja sam žedna’, a mama pade na zemlju. Mnogo njih se izlečilo, ali ja nisam školovan da to mogu da objasnim“, rekao je Srećković.
GUŽVA U CRKVI
Bliži se vreme liturgije. Već oko 16.30 u Stave su počeli da pristižu automobili sa raznim registarskim oznakama, a među njima, najviše Beograđana i vernika iz Valjeva. Parking ispred male crkve za nekoliko minuta bio je skroz pun.
