Iako je jajna ćelija bila polazna tačka, po prvi put u istoriji desila sa oplodnja sa nečim što, tradicionalno gledano, nije jajna ćelija. Na ovaj način, uzdrmano je stanovište staro gotovo dva veka poteklo još iz perioda kada su rani embriolozi prvi put posmatrali jajne ćelije i proces oplodnje. Istraživanje dr Gužvića i njegovih kolega pokazalo je da postoji alternativni put.
Eksperimenti koje su sprovodili timovi naučnika iz Britanije i Nemačke imali su, iako delimičan, ipak značajan uspeh: oplodnja emrbiona dovela je do zdravog potomstva u četvrtini slučajeva.
Prema rečima dr Gužvića, trenutno se ne može povući paralela između ovog istraživanja i ljudi. ”Naravno da se negde hipotetički može zamisliti primena rezultata ili pristupa korišćenih u ovom istraživanju, ali za sada to nije slučaj”, dodaje uspešni naučnik.
Širenje raka
Dr Miodrag Gužvić o trenutnom stanju u nauci:
Mislim da je trenutno opšte stanje u biomedicini relativno loše. Tome doprinosi mnogo faktora. Nauka se finansira iz poreza koji svi građani plaćaju, i od privatnih donatora.
U tom smislu, oni koji plaćaju nauku i naučnike imaju pravo da diktiraju pravce istraživanja i da očekuju praktične, a i profitabilne rezultate. Broj naučnika se dramatično povećava, i danas biti doktor nauka i istraživač nije ništa specijalno, ka što je bilo pre 50 ili 100 godina.
Zbog toga se nameću drugi motivi kako postati “specijalan”, pa se naučnici motivišu slavom ili materijalnom dobiti. Svedoci smo hiperprodukcije rezultata koji mogu, ali ne moraju da budu smisleni.
U bazičnoj nauci je situacija drugačija. Manja je konkurencija te naučnici imaju više vremena da se posvete svom istraživanju. Sa druge strane, u osnovnim istraživanjima je teže dobiti finansiranje projekta nego u biomedicinskim naukama.
Samo naučnici mogu da osiguraju visok kvalitet nauke, a iz pomenutih razloga postaje prihvatljivo da se istraživanju pristupa manje rigorozno. Gubi se iz vida svrha nauke, i nauka postaje svrha sama sebi.
Podrobnija izučavanja kako matičnih ćelija, tako i procesa širenja raka dr Gužvić započeo je na Univerzitetu u Mičigenu na kom je boravio kao gostujući istraživač 2004. i 2005. godine. Od tada, njegova istraživanja su u značajnoj meri okrenuta ka izučavanju mehanizama širenja raka.
“Metastaze su glavni uzrok smrti izazvanih kancerom. Kod velikog broja pacijenata, kod kojih je došlo do javljanja metastaza, klasične citostatičke terapije i nove tzv. ciljane terapije, produžavaju život tek nekoliko meseci.”, on naglašava.
Istraživanja su pokazala da je kod mnogih pacijenata u trenutku otkrića primarnog tumora već došlo do rasejanja malignih ćelija po telu. Te ćelije su prekursorske ćelije metastaza i upravo su one u fokusu Gužvićevog istraživačkog rada.
”Mi pokušavamo da na nivou genoma i transkriptoma okarakterišemo prekursorske ćelije metastaza. U ovom trenutku jako malo znamo. Ne znamo koliko vremena od nastanaka primarnog tumora ćelije mogu da ga napuste i rašire se po telu, ne znamo koje ćelije primarnog tumora mogu da se šire a koje ne, ni koji mehanizmi dovode to toga da određeni tipovi kancera stvaraju metastaze u određenim organima.
Na primer, karcinom debelog creva metastazira najčešće u jetru, a retko u kosti, dok je kod karcinoma prostate obrnuto”, pojašnjava Gužvić.
