Rezultati istraživanja britanskih i nemačkih naučnika o navodnom začeću bez jajne ćelije izazavali su pre nekog vremena brojne kontroverze u domaćim i svetskim medijima – pojavili su se netačni napisi o bebama bez majki.
Piše: Ivana Horvat
Mada će se ispostaviti da je reč o senzacionalističkoj interpretaciji ovih rezulatata, samo istraživanje jeste bilo zapanjujuće – naučnici su u laboratoriji po prvi put stvorili mladunčad miša na način koji je uzdrmao dva veka promišljanja o reprodukciji sisara.
Naime, kako su naveli u radu objavljenom u časopisu Nature Communications, sa uspešnošću od oko 25 odsto, zdravi mladunci miša začeti su uz pomoć spermatoizoida i ćelija jedne neobične vrste embriona. U moru uznemirujućih medijskih natpisa o bebama bez majki, javnost je oštro reagovala.
“Na osnovu trenutnih saznanja, teško je reći, a nezahvalno je spekulisati, da li će biti moguće praviti embrione i bebe bez jajne ćelije. Smatram da smo daleko od ovog pristupa kada su u pitanju studije na ljudima”, izjavio je dr Miodrag Gužvić, molekularni biolog sa Univerziteta u Regensburgu u Nemačkoj i jedan od autora rada kontroverznog istraživanja.
Dr Gužvić je završio studije molekularne biologije na Univerzitetu u Beogradu, gde je i doktorirao 2011. godine. Od tada je zaposlen kao istraživač-saradnik na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Regensburgu, gde se između ostalog bavi molekularnom karakterizacijom rano rasejanih ćelija kod pacijenata obolelih od raka.
Reprogramiranje genoma
Na sasvim drugom kraju evolucionog puta života, sa kolegama na Univerzitetu Bat, dr
Gužvić preispitvao je jedno uvreženo mišljenje među biolozima: da embrion sisara može da nastane isključivo spajanjem jajne ćelije i spermatozoida.
“Decenijama se smatralo da samo jajna ćelija može da dovede do reprogramiranja spermatozoida. U ovom istraživanju cilj je bio proveriti da li i embrion može da reprogramira spermatozoid”, dodaje Gužvić.
Tokom procesa oplodnje dolazi do reprogramiranja genoma jajnih ćelija i spermatozoida, kako bi razvoj embriona bio omogućen. Međutim, dr Gužvić naglašava da genom spermatozoida iz njihovog istražvanja nije bio identičan genomu spermatozoida koji bi bio u ”interakciji” sa jajnom ćelijom.
”U ovom trenutku nije jasno šta ovo znači, osim da i spermatozoidi reprogramirani na ’netradicionalan’ način mogu dovesti do nastanka normalnog potomstva”, dodaje naš naučnik.
Kako bi ispitali da li zdrave jedinke sisara mogu da nastanu i nešto zaobilaznim putem, naučnici su pokrenuli deobu jajnih ćelija miša, bez oplodnje spermatozoidom, kao što to obično biva.
Pod normalnim okolnostima, signal da se deli jajna ćelija dobija od spermatozoida. Kao rezultat ovog procesa, nastao je takozvani haploidni, partenogenetski embrion, sa polovinom broja hromozoma.
”Primenom nekih hemijskih susptanci moguće je indukovati neiploođenu jajnu ćeliju u proces embriogeneze. Iako se kod određenih vrsta životinja haploidni embrioni mogu razviti u normalne jedinke, kod viših organizama, poput sisara, to nije slučaj i takvi embrioni rano umiru”, objašnjava dr Gužvić i dodaje da je razlog tome nedostajuća garnitura hromozoma koju jedinka dobija od oca.
Nekoliko sati nakon hemijski indukovane deobe, u haploidne embrione, veštački je ubrizgan spermatozoid. Proces oplodnje se dogodio, ali očigledno obrnutim redosledom: embrion je mimo uobičajene logike nastao pre oplodnje, a oplodnja se desila sa emrbionom.
