Tako je u jednoj od emisija u popodnevnom terminu na TV Happy prikazan snimak koji se poslednjih dana gleda na internetu a koji svedoči o prodaji srpskih beba.
Javnost u Srbiji poslednjih nekoliko dana intrigira najnovija u seriji dobro poznatih priča o krađi i prodaji novorođenih beba iz Srbije koje su u zamenu za ogroman novac slate u inostranstvo bez znanja i saglasnosti svojih roditelja koji su decenijama verovali da su im deca umrla na rođenju.
Tako je u jednoj od emisija u popodnevnom terminu na TV Happy prikazan snimak koji se poslednjih dana gleda na internetu a koji svedoči o prodaji srpskih beba.
U emisiji su pored predstavnika udruženja koja se bave pronalaženjem istine o nestalim bebama gostovale i dve majke – Julijana Dimitrijević i Cana Jović, koje sumnjaju da su im deca ukradena na rođenju.
U emisiji je potom pušten i snimak na kojem se vidi žena koja se predstavila kao Sandra iz SAD i koja tvrdi da je doktor iz Srbije 1998. godine navodno posredovao u proceduri njihovog usvajanja devojčice iz Beograda, kao i da ih je cela „transakcija“, kako ona kaže, koštala nešto više od 10.000 dolara.
„Moje ime je Sandra, javljam se iz Amerike. Godine 1998. moj suprug i ja smo usvojili devojčicu iz Beograda. Usvajanje su ugovorile legalne agencije za posredovanje iz Kalifornije, SAD.
Oni su nam obezbedili sve kontakte, a na nama je bilo da se nađemo na aerodromu sa izvesnim D. S. On nas je dočekao u svom ‘jugu’ i povezao u svoj stan gde smo odseli tokom celog boravka.
Morali smo da mu plaćamo 200 dolara dnevno kako bi nas vozio gde treba, kao i za spavanje u njegovom stanu i po jedan obrok svake večeri.
U njegovom stanu smo upoznali i njegovu suprugu koja je kuvala za nas. Provodili smo zajedno svako veče, nismo nigde izlazili.
Uveče smo gledali serije sa D., sećam se i da su imali i ptice u tom stanu“, priča Amerikanka koja tvrdi da je srpski doktor direktno posredovao u nelegalnom usvajanju devojčice iz Beograda.
„Svakog dana smo morali da idemo na neko drugo mesto“, kaže i dodaje da su novac dali advokatici „na ruke“.
„Za to smo joj platili 10.000 dolara u novim novčanicama od po sto američkih dolara. Ona je nabavila papirologiju i ugovorila zvanično preuzimanje deteta.
Kada je sve završeno, vratili smo se kod D. koji nas je povezao na aerodrom. Vratili smo se kući sa našom malom devojčicom. Sve detalje sam istakla u pismu majkama nestale dece u Srbiji, tako da mogu da odgovore na ostala pitanja“, rekla je Sandra.
Sandra je dala pismenu izjavu kod notara u Njujorku, a koja je potom poslata „Udruženju roditelja nestalih beba“, gde je prevedena na srpski.
U pismu koje je poslala majkama nestale dece stoji da je sve, celokupna procedura usvajanja trajala oko 8 dana, kao i da je beba nekoliko dana provela u stanu navedenog doktora.
Na osnovu dogovora, Sandra i njen muž su dali 10.000 dolara advokatu – izvesnoj Jasni, pa i dodatnih 1.000 kao donaciju za dom u kojem je dete prethodno boravilo. Doktoru su, kaže, platili 2.800 dolara, napisala je u pismu Amerkanka.
