godine, autor Sitčin je objavio svoje lične prevode sumerskih tekstova u nizu knjiga pod nazivom “Hronika Zemlje.“ U toj knjizi, Sičin opisuje Anunakije i njihovu istoriju.
Sičinov rad je mnogo kritikovan. Mnogi arheolozi i istoričari se ne slažu sa Sitčinom. Po njegovim rečima, glinene ploče opisuju vanzemaljsku rasu poznatu kao Anunanki, koji su došli na Zemlju da iskopaju zlato.
Sičin sugeriše da se pre 450.000 godina, na planeti Nibiru, udaljenom članu našeg sunčevog sistema, život suočio sa laganim istrebljenjem kako se atmosfera planete urušavala.
Pre skoro pola miliona godina, svrgnut od strane Anu, vladar Alalu beži u svemirskom brodu i pronalazi utočište na Zemlji. On otkriva da Zemlja ima zlato koje se može koristiti za zaštitu atmosfere Nibiru.
Sičin tvrdi da starosumerske ploče pokazuju da su pre 445.000 godina, Anunaki sleteli na Zemlju, uspostavili Eridu – zemaljsku stanicu I – za vađenje zlata iz voda Persijskog zaliva.
Prema drevnim Sumerima, verovalo se da je “Eridu“ – današnji Abu Šahrein u Iraku – prvi grad koji je ikada stvoren, i da je bio rodni grad velikog boga Enki. Smatra se da je grad osnovan oko 5.400 godine pne.
Pre nekih 300.000 godina, Enki i Ninhursag su stvorili primitivne radnike kroz genetsku manipulaciju.
Ljudi su bili hibridna vrsta i nisu mogli da se razmnožavaju. S obzirom da je potražnja za ljudima kao radnicima postala veća, drevni Anunaki su ponovo manipulisali drevnim ljudskim rodom kako bi mogli samostalno da se reprodukuju.
Gledajući unazad u noviju istoriju čovečanstva, Sičin nam govori da su oko 7.400 godine p.n.e., Anunaki donirali čovečanstvu novi napredak; počeo je period neolita. Demi-bogovi vladaju nad Egiptom.
Ubrzo nakon toga, oko 3.800 godine p.n.e., počinje urbana civilizacija u Sumeru kako su se Anunaki ponovo smestili tamo u starim gradovima, počev od Eridu i Nipur.
