Datiranje utvrđenja širom Evrope pokriva širok spektar datuma.
Veruje se da su najstarije tvrđave izgrađene u toku gvozdenog doba, ali postoje i mnoge tvrđave sa sličnim karakteristikama iz rimske ere, dok poslenje odgovaraju srednjem veku.
Nedavne studije sugerišu da su stvorene masivnim plazma događajima, kao što su solarne buktinje.
Ovi slučajevi se javljaju kada jonizovani gas u atmosferi ima oblik gigantskih električnih eksplozija, koje mogu rastopiti i postakliti kamenje.
1930-ih godina su arheolozi Vere Gordon Šild i Valas Tornejkroft sproveli eksperiment sa gigantskom vatrom uperenom ka kamenom zidu, eksperiment koji je 1980. godine ponovio arheolog Ian Ralston.
U oba slučaja, eksperimenti su proizveli parcijalno postakljivanje nekih kamena, ali nisu uspeli da objasne kako se to moglo proizvesti u tako velikom obimu kao u postakljenim utvrđenjima.
U odsustvu definitivne teorije ili konačnog dokaza, postakljene tvrđave Evrope će nastaviti da predstavljaju jednu od najčudnijih geoloških i arheoloških anomalija u svetu, izvrdavajući objašnjenjima vekovima.
(Webtribune.rs)
