Home Некатегоризовано RUSKI ANALITIČARI OTKRIVAJU: SVE SMO BLIŽI DIREKTNOM VOJNOM SUDARU SA AMERIKOM

RUSKI ANALITIČARI OTKRIVAJU: SVE SMO BLIŽI DIREKTNOM VOJNOM SUDARU SA AMERIKOM

260
0
SHARE

Piše: Sergej Kuznjecov

Jedan  od najuspešnijih britanskih državnika – Henri Templ Palmerston koji je u periodu najveće moći zemlje bio i šef diplomatije i ministar odbrane i premijer (dva puta) – danas je široko poznat ponajviše zahvaljujući onome što je govorio u parlamentu.

Najpoznatije njegove reči su: „Engleska nema stalne saveznike, a ni večne neprijatelje. Engleska ima jedino stalne interese“.

Ali, Palmerston je autor i drugog čuvenog britanskog političkog aforizma: „Kako se teško živi kada sa Rusijom niko ne ratuje“.

U ove dve Palmerstonove `krilatice` smestila se sva britanska spoljna politika. Naročito prema Rusiji i SSSR, uprkos tome što je Britanija u Drugom svetskom ratu bila na istoj strani sa Sovjetskim Savezom.

Povom druge Palmerstonove `krilatice` podsećam da  su 30. septembrя 1938-me premijeri Velike Britanije i Francuske – Nevil Čemberlen i Eduar Daladije – sa Adolfom Hitlerom i Benitom Musolinijem potpisali Minhenski sporazum kojim je Sudetska oblast Čehoslovačke data Nemačkoj. A da su London i Berlin već sledećeg dana potpisali „deklaraciju o nenapadanju“.

Nemačka je već marta 1939-te zauzela Čehoslovačku. Odmah potom je je Engleska 2.000 čehoslovačkih zlatnih poluga – koje je prag kod nje čuvao – prepustila Banci za međunarodne obračune (Bank for International Settlements) kojom je upravljala Rajhsbanka.

To je bio podsticaj Hitleru da krene na Istok prema SSSR jer je „teško živeti kada sa Rusijom niko ne ratuje“.

Kada je Hitler 1. septembra 1939-te napao Poljsku – Britanija i Francuska su (jer su bile garanti bezbednosti Poljske) bile prinuđene da objave rat Nemačkoj. Ali, to je bilo sve.

Francuske i britanske trupe u Evropi bile su pasivne jer je bilo potrebno sukobiti Nemačku i SSSR.

General Jodl, načelnik štaba Vermahta, tim povodom je napisao: „Nismo bili poraženi već 1939-te samo zato što je 110 francuskih i britanskih divizija apsoluno mirovalo. Naprotiv njih stajalo je samo 25 nemačkih divizija“.

Za razliku od Palmerstona, Britanci bi trebalo da se stide svojih današnjih političara.

Ministar odbrane Britanije Gevin Vilijamson, izjavio je da će – da bi plašio Kinu – poslati nosač aviona Queen Elizabeth da `kruži svetom`. A čak ga je i The Guardian – napusavi da je od ministra „pobegla pamet“ – upozorio da ga Kinezi mogu „potopiti za jedan sat“.

Prethodno se `proslavio` obećanjem da će Britanija odgovoriti na sve `ruske pretnje` i da će London – koristeći silu – pojačati svoje globalno prisustvo.

Da li ovo Vilijamson namerava da ratuje sa Rusijom?

Ako je, kako neki analitičari ukazuju, dovoljno samo deset ruskih hipersoničnih balističkih raketa „Sarmat“ (sa punim kompletom nuklearnih bombi) dovoljno da se `pokrije` cela teritorija SAD, koliko li bi ih bilo potrebno za britanska ostrva?

Ruski imperator Aleksandar III voleo je da kaže da Rusija ima samo dva saveznika – svoju armiju i ratnu flotu.

Današnji uzlet ruske diplomatije u dobroj meri je postao moguć zahvaljujući povratku principima  Aleksandra III i sovjetskoj diplomatiji. Naravno, i tome što je zemlja povratila vojnu moć.

Trampova vladfavina je ogolila istinu da među SAD i evropskim državama (i članicama NATO) ne postoje saveznički već vazalni odnosi.

Tramp nije odebacio samo propagandistički smokvin list  evroatlantske solidarnosti nego i njegovu senku.

Istovremeno odbacio i sve međunarodne pravvne norme. Umesto njih su došle lažne optužbe protiv država i lidera koji Vašingtonu nisu po volji.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here