Home MAGAZIN VELIKI PUTINOV INTERVJU „ZAPALIO“ MREŽE- EVO ŠTA JE REKAO ZA SRBE…

VELIKI PUTINOV INTERVJU „ZAPALIO“ MREŽE- EVO ŠTA JE REKAO ZA SRBE…

543
0
SHARE

Autori: Bojan BILBIJA („Politika”) – Branko VLAHOVIĆ („Večernje novosti”)

* Srbiju i Rusiju spaja mnogovekovna istorijska, kulturna i religiozna bliskost, kao i bratstvo po oružju u dva svetska rata. Ispred nas su novi izazovi. Kako ocenjujete naše aktuelne odnose i perspektive njihovog razvoja? Mnogo se govori o novom gasovodu „Turski tok”, ima li i ovde šanse za našu zemlju?

– Pre svega srdačno pozdravljam sve čitaoce dnevnog lista „Politika”, jedne od najstarijih novina ne samo u Srbiji, nego i na Balkanu. I, koristeći priliku, želim da građanima Republike čestitam novogodišnje i božićne praznike koje smo nedavno slavili.

Sa pravom ste istakli da je u osnovu dobrih odnosa Rusije i Srbije mnogovekovno iskreno prijateljstvo naših naroda, duhovno i kulturno srodstvo, zajedničke stranice istorije, uključujući i herojsku borbu protiv nacizma tokom Drugog svetskog rata.

I u novom, 21. veku pažljivo čuvamo i razvijamo dragocene tradicije poverenja i saradnje.

Takva spremnost za tesnu saradnju u politici, privredi, humanitarnoj sferi našla je svoj odraz u bilateralnoj Deklaraciji o strateškom partnerstvu, koja je potpisana u maju 2013. godine.

Danas su u usponu bilateralne veze u svim sferama. Povećava se i robna razmena: 2017. godine ona je iznosila 2 milijarde dolara, a nastavila je sa rastom i prethodne godine. Ruska ulaganja u srpsku privredu premašila su iznos od 4 milijarde dolara.

Saradnja sa koncernom „Gasprom njeft” omogućila je kompaniji „Naftna industrija Srbije” da postane lider na energetskom tržištu balkanskog regiona. Uz učešće „Ruskih železnica” dobrim tempom se odvija rekonstrukcija i modernizacija srpske železničke infrastrukture.

Progresivno se usavršava ugovorno-pravna baza saradnje. Razvijaju se kontakti između parlamenata i političkih partija, društvenih krugova, kao i u sferi nauke, obrazovanja i kulture. Ruski stručnjaci učestvuju u projektu izgradnje Hrama Svetog Save u Beogradu.

Zahvaljujući sponzorskoj pomoći naših preduzetnika glavna kupola ovog veličanstvenog zdanja je pokrivena mozaikom. Dakle, ubeđen sam da upravo takva delotvorna, višestruka saradnja u potpunosti odgovara korenitim interesima naroda Rusije i Srbije.

Što se tiče „Turskog toka”, njegova izgradnja teče u skladu sa planiranim rasporedom. U novembru prošle godine završeno je postavljanje cevi na morskoj deonici, u toku su radovi na njenom povezivanju sa terminalom na turskoj obali Crnog mora koji se trenutno gradi. Planiramo da gasovod proradi do kraja 2019. godine.

Istakao bih da „Gasprom” sada razmatra različite varijante produženja kopnenog tranzitnog kraka gasovoda do Evrope. Jedna od njih predviđa transport goriva na relaciji Bugarska–Srbija– Mađarska uz spajanje sa centrom za distribuciju gasa u austrijskom Baumgartenu.

U tom slučaju Srbija neće samo trošiti ruski gas, već i obezbeđivati njegov tranzit. To će svakako doneti srpskoj privredi značajnu korist, omogućiti stvaranje novih radnih mesta, pojačati energetsku bezbednost vaše zemlje, a i cele Centralne i Jugoistočne Evrope. Učešću Srbije u projektu doprineće i „mapa puta” za modernizaciju i proširenje nacionalne mreže za transport gasa, potpisana sa „Gaspromom” 2017. godine.

Prilikom konačnog utvrđivanja rute isporuka ruskog gasa naravno će se voditi računa i o stavu Evropske komisije. Smatramo da zemlje članice EU koje su zainteresovane za ruski gas treba da dobiju garancije od Evropske unije da planovi u vezi sa produženjem „Turskog toka” neće biti osujećeni samovoljnom političkom odlukom Brisela.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here