Potvrda da je voda strateški resurs 21. veka, kao što je to u prošlom bila nafta, stigla je sa Njujorške berze na kojoj je počelo trgovanje vodom. Za sada, doduše, tehničkom, ali sagovornik Sputnjika, direktor „Jorgić brokera“ Branislav Jorgić, ne sumnja da će se u jednom trenutku na njoj naći i pijaća voda.
Voda se našla na terminskom tržištu robe na Volstritu i njena cena će varirati poput cena nafte, zlata ili pšenice. Finansijski stručnjaci uveravaju da će dolazak vode na robno tržište omogućiti bolje upravljanje budućim rizicima povezanima s tim ključnim resursom. Ističu da se cena vode u Kaliforniji udvostručila u prethonih godinu dana.
Svetska bitka za vodu
Jorgić podseća da se vodom već trguje na robnoj Čikaškoj berzi, na takozvanom spot tržištu, gde se odmah ugovara cena kupovine i odmah obavlja isporuka. Na Volstritu, pak, isporuka se ugovara za neki budući period, napominje on.
„Ovde se radi o tehničkoj, a ne pijaćoj vodi. To je voda koja se izvlači iz bunara, rezervoara, jezera i uglavnom služi za navodnjavanje u poljoprivredi i za proizvodnju električne energije.
Oni su se odlučili da idu na terminsku trgovinu vodom zbog toga što se u poslednje vreme beleži velika vremenska nestabilnost, pa jedne godine bude suša, a druge godine normalno vreme. A to direktno utiče na cenu vode koja se isporučuje“, objašnjava Jorgić.
To, praktično, znači da će se sada ugovarati kupovina vode po nekoj prosečnoj ceni u više godina, a biće isporučena za ugovoreni naredni vremenski period. Ako u međuvremenu bude suše i skoči cena vode, oni će naravno biti u prednosti, ali i rizikovati ako godina bude normalana i cena vode bude niža.
Koliko god zvučalo čudno da je i voda dospela na berzu, takva vest ne bi trebalo da iznenađuje posle silnih upozorenja da će 2025. godine nedostatak vode za dve trećine svetske populacije biti svakodnevna realnost.
Do 2050. godine globalna potražnja za svežom vodom će porasti više od 40 odsto, a najmanje četvrtina svetske populacije će živeti u zemljama sa „hroničnim ili čestim“ nedostatkom čiste vode. Na to je više puta poslednjih godina upozoravao generalni sekretar UN Antonio Gutereš.
Bez efikasnog upravljanja vodenim resursima, po njegovoj oceni, rizikujemo i intenzivne sporove i povećanje tenzija među zemljama.
Koliko ljudi nema pijaću vodu?
Više od 800 miliona ljudi nema pristup ispravnoj pijaćoj vodi, a od 7,8 milijardi stanovnika naše planete, više od 2,5 milijarde nema osnovne higijenske uslove. Prema izveštaju UN, broj žitelja zemlje 2050. će porasti čak na 9,8 milijardi. Zato i ne čudi procena da će potražnja za pijaćom vodom biti gotovo dvostruko veća nego što je sada.
Iako su UN još krajem 2002. vodu proglasile „društvenim i kulturnim dobrom“, a ne ekonomskom robom, Jorgić ne sumnja da će se i pijaća voda naći na berzi. On smatra da će se to dogoditi kada velike kompanije dobiju pravo na eksploataciju ili kupe izvorišta pijaće vode.
Srbija ima više od 400 vrhunskih izvorišta
Prema stručnim istraživanjima, kako domaćim tako i stranim, Srbija ima više od 400 izvorišta zdrave i pitke vode vrhunskog kvaliteta, od čega je eksploatisano tek oko 20 odsto. To je i bio razlog da nadležna komisija UN Srbiju uvrsti među prvih pedeset zemalja u svetu koje raspolažu velikim rezervama zdrave i pitke vode. U isto vreme, registrovano je i 286 različitih tipova mineralnih, termalnih i termomineralnih voda.
