U tekstu se podseća na to da su pristupni pregovori Skoplja dugo odlagani i da je trebalo da se otvore do kraja godine, za vreme nemačkog predsedavanja Unijom, te da ih
Bugarska može blokirati, jer se odlučuje jednoglasno. Stoga je Nemačka kao predsedavajuća Uniji zamolila Sofiju i Skoplje da spor reše bilateralno.
U tekstu se navodi da su ministar spoljnih poslova Nemačke, Hajko Mas, kao i njegov državni sekretar za evropska pitanja Mihael Rot telefonirali prošle nedelje sa kolegama iz Sofije i Skoplja.
“Diplomate Evropske unije pokazuju oprezni optimizam u odnosu na mogućnost da se tako iznađe rešnje. U briselskim kugovima se kaže da bi se problem oko imena jednom zuvek rešio kada bi Skoplje obznanilo da nema nikakve teritorijalne pretenzije na istorijsku regiju Severnu Makedoniju.
Na to se u Skoplju ukazuje na severnomakedonski Ustav u kojem se izričito isključuju teritorijalne pretenzija prema komšijskim državama, a i dodaje se da se ne meša u
unutrašnje stvari drugih država. Ako je to poželjno, Skoplje je spremno da to potvrdi posebno svakoj od zemalja Evropske unije.
U Briselu se kaže da bi doduše u dokumentima Evropske unije mogla upotrebljavati formulacija oficijelni jezik bez njegovog imenovanja. Ali tu se dira osetljivo mesto koje Brisel uzima ozbiljno: Kako zemlja naziva svoj zvanični jezik ne bi trebalo da odluči drugi. Uz to, Severna Makedonija ima dva zvanična jezika – makedonski i albanski”, podseća FAZ.
Sporni istorijski narativi širom regiona
U opširnom tekstu se navodi i argumentacija Skoplja, u kojem pretpostavljaju da je Bugarska inspirisana primerom Grčke, koja je imala uspeha u svojem ucenjivanju, pa sada Bugarska neće da napadne samo ime države već i identitet njenih građana.
“Na bugarski zahtev da Severna Makedonija zvanično kaže da u Bugarskoj ne postoji makedonska nacionalna manjina, Skoplje odgovara da u Evropi dvadeset i prvog veka ne mogu države da određuju da li ljudi smeju da se osećaju kao pripadnici neke manjine.
Osim toga, čudno je da Bugarska decenijama nije imala primedbe na državno ime Makedonija, a sada se oseća ugroženom od Severne Makedonije.
Skoplje navodi i to da bugarska tvrdnja o postojanju samo sopstvene singularne istorijske istine koja bi bila zapisana u pristupnim pregovorima ne spada u 21. vek”.
U tekstu se kaže da svih šest zapadnobalkanskih država gledaju sa zabrinuošću bugarsku politiku. Skoplje opominje: “Ako bi ubuduće svaka država članica EU nametala svoju istorijsku sliku kandidatima za pristupanje Evropskoj uniji, onda bi svako buduće proširenje bilo faktički nemoguće, pošto su i između ostalih zemalja regiona sporni istorijski narativi”, piše Frankfurter algemajne cajtung.
(dw)
