Na pitanje da li mu je potreban „Dominion“ hardver ili „Smartmatikov“ softver da bi dokazao slučaj, Đulijani je rekao da ima svedoke koji „mogu detaljno da opišu hardver“, zajedno sa vladinim službenicima i drugima koji su „bili tamo pri stvaranju ‘Smartmika’“. „Oni to mogu da opišu, mogu da nacrtaju, mogu da pokažu“, dodao je on.
„Posle ovih izbora, cela ova stvar mora se ispitati kao pitanje nacionalne bezbednosti. „Guverneri koji su sa ovoom kompanijom sklapali ugovore nikada se nisu potrudili da preduzmu bilo kakvu detaljnu analizu“, naglasio je Đulijani.
„Ne mogu da zamislim da biste potpisali ugovor sa kompanijom ako biste otišli korak dalje i saznali da je vode ljudi koji su bliski Maduru i Čavezu, sadašnjem i bivšem predsedniku socijalističke Venecuele“, dodao je on.
Nefenger je postao „ugledni kolega“ u trustu mozgova Atlantskog saveta nakon što je napustio američku vladu 2017. godine. Dve godine kasnije, „Vol strit džurnal“ objavio je da je ukrajinska energetska kompanija „Burisma holdings“, koja je u kontroverznim okolnostima zaposlila Bajdeninog sina Hantera, donirala 100.000 američkih dolara godišnje Atlantskom savetu od 2016. do 2018. godine.
Osnivač i izvršni direktor „Smartmatika“ je Venecuelanac Antonio Mugica, dok je britanski lord Mark Maloh-Brouen, dugogodišnji Sorošev saradnik, predsednik „Smartmakove“ holding kompanije „SGO Korporejšn limited“ sa sedištem u Londonu.
„Smartmatikova“ oprema korišćena je na izborima za venecuelansku Nacionalnu ustavotvornu skupštinu 2017. godine, posle kojih se Mugica okrenuo protiv Madura, suprotno Đulijanijevoj tvrdnji da su njih dvojica saradnici.
Mugica je priznao da bi njegov softver mogao biti hakovan radi nameštanja izbora kad je na konferenciji za novinare u Londonu rekao da je Madurova vlada povećala izlaznost za oko milion ljudi. Međutim, otkrio je da nije obavestio pravosuđe u Venecueli pre konferencije za štampu, tvrdeći da „smo verovatno mislili da neće biti saosećajni sa onim što smo imali da kažemo“.
Maloh-Brouen je bio zmaneik ministra od 2007. do 2009. u kratkotrajnoj vladi bivšeg britanskog premijera Gordona Brauna i ima nekoliko veza sa Sorošem. Bio je član savetodavnog odbora milijardera za Bosnu od 1993. do 1994. godine.
Dok je radio kao administrator Fonda Ujedinjenih nacija za razvoj 2002. godine, predložio je agenciji da radi sa Soroševim institutom za otvoreno društvo. U maju 2007. godine angažovan je kao potpredsednik Soroševog kvantnog fonda, ali je dao otkaz četiri meseca kasnije da bi se pridružio vladi Velike Britanije.
Pravni savetnik Instituta za otvoreno društvo Kenet Anderson bio je član saveta Fondacije za ljudska prava čiji je osnivač i predsednik Tor Halvorsen rođak odbeglog venecuelanskog lidera opozicije Leopolda Lopeza. Lopez je zatvoren 2015. zbog podsticanja na nasilje u smrtonosnim neredima u Guarimbeu 2014. čiji je cilj bio svrgavanje Madurove vlade.
(Sputnik)
