Odbrambena moć Izraela je zadivljujuća, kako u pogledu pouzdanosti, tako i u svetlu aktuelne situacije na Bliskom istoku. Da li se isplati upotreba sistema za protivraketnu odbranu „Gvozdena kupola“ i kako se ipak može probiti taj raketni štit?
Tokom aktuelne krize na Bliskom istoku sa teritorije Palestine na Izrael lansirano je više od 2.000 nenavođenih raketa različitog kalibra. Deo tih raketa je pao pre nego što je i doleteo do granica jevrejske države.
Ipak, prema navodima medija, oko 1.200 raketa je trebalo da pogodi ciljeve na izraelskoj teritoriji. Međutim, većinu je oborio izraelski mobilni sistem protivraketne odbrane „Gvozdena kupola“ (Iron Dome).
Štiti najmanje 150 kvadratnih kilometara
Rakete tipa „Kasam“ (Qassam), koje koriste Palestinci, nisu veoma precizne i nemaju veliku vojnu efikasnost, ali mogu napraviti prilično ozbiljnu štetu na civilnim nezaštićenim objektima.
Kako „Gvozdena kupola“ obezbeđuje protivraketnu odbranu? Sistem se sastoji od radara za kontrolu situacije u vazduhu koji otkriva i kontroliše putanju lansirane rakete. Putanju obične nenavođene rakete tipa „Grad“ ili „Kasam“ je prilično lako izračunati, jer nema sposobnost manevrisanja.
Proračune vrši komandni modul sistema. Ukoliko je tačka udara rakete van naselja ili van štićene teritorije, sistem „Gvozdene kupole“ propušta takvu raketu i ne troši municiju. Ukoliko raketa predstavlja pretnju za teritoriju koju čuva sistem, na nju se lansira raketa-presretač.
Jedna baterija raketnog sistema obično poseduje 3-4 lansirna sistema, a u svakom od njih se nalazi po 20 raketa-presretača „Tamir“. Jedna baterija PRO sistema štiti teritoriju površine do 150 kvadratnih kilometara.
Raketa-presretač „Tamir“ je relativno mala navođena raketa na čvrsto gorivo koja kombinuje dva tipa navođenja – u početnoj fazi raketom upravlja komandni modul sistema „Gvozdena kupola“, a u završnoj fazi upravljanje se predaje aktivnom radarskom navođenju na raketi, odnosno raketa u potpunosti navodi samu sebe.
Bojevi deo rakete-presretača opremljen je daljinskim detonatorom koji osigurava eksplodiranje rakete tokom čega se formira oblak šrapnela koji nanose maksimalnu štetu raketi-meti. Naravno, „Gvozdena kupola“ može da lansira nekoliko raketa „Tamir“ na jednu metu sve dok je ne uništi. Takav rad protivraketnog sistema protiv desetina meta u minuti moguć je samo u automatskom režimu.
Sistema „Gvozdena kupola“ deluje poput odbrambenog robota koji nakon pokretanja počinje da lansira rakete-presretače iz svojih lansera sve dok ne uništi mete.
Ukoliko neki od lansera istroši municiju, o tome pravovremeno stigne obaveštenje i pripremi se dopuna što se meri u minutima. Nakon toga se nastavlja protivraketna bitka. Sve to izgleda veoma efektno. Ali, da li je efikasno? O tome se vodi mnogo sporova.
Serijski proizvod po „pristupačnoj“ ceni?
Počnimo od cene. U medijima se može pronaći informacija da jedna raketa-presretač „Tamir“ košta od 25 do 40 hiljada dolara. Ta cifra je verovatno znatno umanjena. Istovremeno, teško da cena tih raketa premašuje 100.000 dolara, jer je ipak reč o serijskom proizvodu.
Jasno je da se tako skupe rakete koriste protiv projektila i nenavođenih raketa čija se cena, u najboljem slučaju, meri hiljadama, a ne desetinama hiljada dolara. To se čini veoma neopravdanim.
Međutim, ukupni ekonomski gubici od udara jedne rakete tipa „Kasam“, uzimajući u obzir moguće isplate osiguranja, kompenzacije i dodatne rashode na obnavljanje i medicinu, iznose milione dolara. S obzirom na to, ekonomski efekat sistema PRO „Gvozdena kupola“ je znatan, čak i pri efikasnosti od 70-80 odsto.
