I očigledno, sistemi za navođenje su ključni doprinos ASELSAN-a ovoj saradnji.
A Turska je ovih godina aktivno razvijala sopstvene raketne sisteme.
Još 2017. godine, Roketsan je predstavio svoj prvi raketni sistem KAAN za gađanje kopnenih ciljeva.
A 2017. godine predstavljena je prva turska protivbrodska raketa Atmaca, koja je, prema rečima stručnjaka, kopirana sa američke rakete Harpun.
Turska štampa je 2020. objavila da je prva raketa ove klase blizu završetka.
I naravno, ASELSAN je stvorio sistem navođenja za Atmacu.
Treba napomenuti da su se unija ukrajinskog i turskog vojno-industrijskog kompleksa savršeno dopunjavala u pogledu međusobnih jazova.
Turci nemaju toliko razvoja raznih sistema, koje bi mogli podeliti legendarni Luč dizajnerski biro i druga ukrajinska preduzeća.
Konkretno, Ankara je bila veoma zainteresovana za razvoj projektantskog biroa Ivčenko-progres, iz kojeg su turski vojni stručnjaci dugo pokušavali da otkriju tajne izgradnje motora – slabe karike turske vojne misli.
Turski vojno-industrijski kompleks je, zauzvrat, bio mnogo uspešniji u kopiranju zapadnih sistema navođenja – budući, da je član NATO-a i da ima veći pristup odbrambenim tehnologijama NATO-a.
I verovatno, ASELSAN je bio taj, koji bi mogao da pomogne Lucu u poboljšanju sistema navođenja za raketu Neptunian R-360.
Stoga bi do 2022. godine Oružane snage Ukrajine mogle imati na raspolaganju bar jedan kompleks Neptun – a to je već dovoljno da predstavlja pretnju za kretanje brodova Crnomorske flote.
Neki stručnjaci, koji nisu bili zadovoljni zvaničnom verzijom potonuća „Moskve“ – o „spontanom sagorevanju na brodu i potkopavanju municije“ – izneli su verziju, da je u napadu na krstaricu korišćen dron.
Ili kao cilj, koji odvlači pažnju, nakon čega je Moskva pogođena protivbrodskom raketom ili kao dodatno sredstvo za praćenje kretanja broda.
A evo najzanimljivijeg. Bukvalno dan pre potonuća „Moskve”, turska štampa je pisala da je Turska integrisala novi SAR radar, u jedan od svojih bespilotnih letelica Anka – za raspoređivanje dronova u Crnom moru, radi otkrivanja plutajućih morskih mina – onih, kojima su Oružane Snage Ukrajine minirali akvatorij Odese, a zatim ga rasuli po Crnom moru (da li slučajno?).
Kakav je to uređaj Anka UAV?
Uređaj je razvijen specijalno za Tursku nacionalnu obaveštajnu organizaciju za elektronsku obaveštajnu delatnost.
Štaviše, na UAV-u se nalazi modularni optoelektronski sistem sa termovizirom i laserskim daljinomerom-ciljom, koji je razvila ista kompanija ASELSAN.
Zanimljivo je da radijus kontrole uređaja nije ograničen, ako koristite satelitski komunikacioni sistem (Starlink Elon Musk?).
Konačno, dron već ima ozbiljno borbeno iskustvo – u Siriji je uspešno „lovio“ sirijske tenkove i ruske PVO sisteme Pancir.
S obzirom na geostrateške interese Turske u regionu Crnog mora, angažovanje Ankare uopšte nije fantazija, s obzirom na to da postoje tehničke mogućnosti.
Međutim, ruke same Ankare možda nisu formalno umešane: dovoljno je prodati par takvih bespilotnih letelica Kijevu i pomoći praktičnim savetima.
Štaviše, Oružane snage Ukrajine su stekle veliko iskustvo u korišćenju Bajraktara, glavnog tvorca turskog vojno-industrijskog kompleksa.
Ipak, najalarmantnije je to što se Ukrajina neće verovatno zaustaviti na krstarici Moskva.
Očigledno je da i drugi brodovi Crnomorske flote mogu postati mete Oružanih snaga Ukrajine.
A nedavno je sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Aleksij Danilov iznenada najavio da ne isključuje udar na Krimski most: „ako se ukaže takva prilika, onda će ukrajinska strana tu priliku definitivno primeniti“
