Zatim, saznajemo i zaprepašćujuću činjenicu da će ove vojne vežbe dveju formalno neutralnih država koje ne pripadaju NATO-u biti održane da bi se proverile njihove „operativne sposobnosti u skladu sa NATO standardima“. A zašto sa baš tim standardima, pitanje je koje bi se moglo postaviti.
To je, dakle, širi kontekst u kome je izbio ovaj diplomatski skandal sa ikonom (gde je, kako se čini, prikazan baš sv.
Nikola, svetitelj koji se po pravoslavnom kalendaru proslavlja 19. decembra, što je još jedan zaista lep i pažljiv gest sa britanske strane).
Još širi kontekst ove afere je neumoljiva ofanziva Zapada koja ima za cilj ukidanje Republike Srpske (u svojim nedavnim javnim obraćanjima, predsednik Dodik prisetio se jednog evokativnijeg termina – „rušenje“), zbog njenog tvrdog insistiranja na prijateljstvu sa Rusijom i na tačnom ispunjavanju svih odredbi Dejtonskog sporazuma.
To uključuje pravo Republike Srpske da stavi veto na sve političke poteze centralnih vlasti koje ne odobrava (među kojima se ističe članstvo u NATO-u) zato što su protivne srpskom nacionalnom interesu, a što predstavlja nepremostivu prepreku koja se može savladati jedino rušenjem i uništenjem srpskog entiteta.
Složićemo se da predsednik Dodik na fakultetu nije studirao umetnost, i da nije poznat kao prefinjeni konoser ili mecena umetnosti, ali je možda trebalo da izbliza osmotri poklon kojim je nameravao da počastvuje ministra Lavrova, pre nego što mu ga je uručio:
Da je to učinio, možda bi primetio pečat na poleđini – sa ćirilskim zapisom, koji je bez sumnje on sposoban da čita – na osnovu kojeg se dalo pretpostaviti da bi poklon mogao imati neke veze sa Ukrajinom, što je trebalo da mu posluži kao dovoljno upozorenje. Ali sada je već uveliko „prošao voz“.
Kao u slučaju putničkog aviona MH17 oborenog iznad Donbasa i isfabrikovanih afera sa Skripaljima i Navaljnim, i u ovom slučaju unapred pripremljeni spinovi bili su munjevitom brzinom aktivirani da bi od samog početka bio nametnut narativ počinitelja.
Opoziciona stranka PDP u Republici Srpskoj, lokalna bosanska ekspozitura službe sa adresom na Vauxhall Cross-u u Londonu, na nečiji mig odreagovala je odmah sa zahtevom da Dodik podnese ostavku za „sramoćenje“ Republike Srpske, do koje je njima inače živo stalo.
Druga slična lokalna ekspozitura, ranije patriotska a sada preletačka, medijska kuća BN ubacila se sa teorijom zavere da je aferu zakuvala Rusija da bi se Dodika otarasila.
Navodno, po jednom ofucanom piskaralu čiju paškvilu BN prenosi, neki ruski operativac je u svetu umetnosti izgubljenom Dodiku sugerisao da bi baš ta ikona najviše obradovala Lavrova, čime je upravo Rusija podmazala šine za Dodikov pad. Ovo je jedna od imbecilnijih teorija zavera koje trenutno kruže.
I najzad, jedva da je zamislivo da bi Ukrajina mogla biti umešana u aferu kao što je ova a da ne napravi gaf koji opet (prisetimo se notornih i unapred pripremljenih falsifikata s početka krize u vezi sa obaranjem aviona MH17) ponovo stavlja u prvi plan komičnu profesionalnu nesposobnost ukrajinskih specijalnih službi.
Ukrajinska ambasada u Sarajevu je bila isuviše nestrpljiva da bi dopustila aferi da prenoći pa je, grlom u jagode, isto veče kada je skandal izbio od bosanskog ministarstva inostranih poslova zahtevala povraćaj sporne ikone, pre nego što je bilo moguće izvesti ikakve pouzdane zaključke ili razabrati se u novonastaloj situaciji.
Ali izgleda da ukrajinska diplomatija nije jedina koja je bila unapred upozorena o tome šta se sprema. Kao da ishitren potez ukrajinske ambasade nije dovoljan dokaz da je afera nameštena, Dodikove kolege u bosanskom Predsedništvu, Šefik DŽaferović i Željko Komšić, odbili su da ispune protokolarnu obavezu da se i oni pojave kao domaćini ministru Lavrovu, navodeći besmislene izgovore.
