“Virus koji je nazvan Kovid-19, inače poznat kao korona, postoji više od 50 godina izgubljen u literaturi u velikom broju virusa i nije bio poznat kao izazivač teških bolesti”, rekao je doajen jugoslovenske i srpske infektologije prof. dr Stevan Baljošević, uz napomenu da očekuje da će ova epidemija kod nas ukupno potrajati tri do četiri meseca i da će joj kraj biti do Vidovdana.
Dr Baljošević je redovni član Akademije medicinskih nauka u Beogradu, svojevremeno je radio kao profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Prištini, bio je upravnik Infektivne klinike Kliničkog centra Priština do 1999. godine i prvi čovek Unicefa u Jugoslaviji.
Govoreći o aktuelnoj pandemiji koronavirusa objašnjava da je on nekada izazivao male prehlade koje su se brzo završavale.
„Sada se pojavio i naišao je na osetljive organizme koji nisu imali imunitet prema njegovim delovima, ono što mi u medicini zovemo antigenima, naročito kod starije populacije, kod koje su izraženiji faktori rizika, poput hroničnih bolesti, kao što su bolesti bubrega, pluća, dijabetis, bolesti srca, maligne i niz drugih“, kaže Baljošević.
Da li sociodemografske i kulturološke karakteristike naše populacije mogu uticati na tok epidemije?
– Pre nego što odgovorim na pitanje, podsetio bih da je pre 100 godina bila velika epidemija sa 20 miliona umrlih u svetu, od takozvanog španskog gripa. Da ne bismo išli toliko daleko u prošlost, mada to nije mnogo, 100 godina, ljudski vek, pre 10 godina jedna poznata epidemija je došla iz Azije, svinjski grip, koja takođe nije poznavala granice i za šest meseci je umrlo milion ljudi u svetu.
Takođe su poznate druge epidemije takozvanog hongkonškog gripa. Ne postoje razlike niti granice između bilo kakvih kulturoloških, genetskih ili drugih osobina ljudskog roda za nastanak epidemije ili pandemije.
Podsetiću vas, takođe, da je u 19. veku naš poznati vladar u to vreme Miloš Obrenović preduzeo rigorozne mere da zaustavi kugu koja je dolazila iz Turske preko turskih vojnika.
Na granici blizu Kruševca u Ražnju napravio je pravi logor, to bi se reklo sada karantin, i bez obzira što su tu bili i bolesni Srbi iz južnog dela Srbije pod turskom vlašću, graničari su imali naredbu da nemilosrdno ubijaju svakog ko je hteo da dođe iz zaraženih krajeva i tako spasio ostatak populacije. Da ne navodim dalje kako se suzbijaju ovako teške epidemije, reći ću kako naš narod kaže: „Na ljutu ranu, ljut lek“.
Kada sagledate karakteristike epidemija u čijem suzbijanju ste učestvovali i tadašnji zdravstveni sistem i sve to uporedite sa trenutnim stanjem, karakteristikama koronavirusa, preduzetim merama prevencije na suzbijanju pandemije, kakav ishod predviđate?
– Moje iskustvo pokazuje da ove akutne bolesti, pod tim podrazumevam i izazivače bolesti, zahtevaju veliki broj žrtava u samom početku.
A kada se ljudsko društvo organizuje, lekari, kada bude poverenja, dovoljno lekova, kada budu sanitetske mere preduzete, kada neophodna izolacija bude završena kako treba, onda dolazi do isčezavanja virusa.
Prvih šest nedelja su kritične, a zatim počinje ljudski rod da se dobro organizuje, da se suprotstavlja, da suzbija izazivača bolesti i da dolazi do izlečenja. Prema tome ova pošast, kako je nazivaju, a ja ću reći teška bolest, pandemija koronavirusa, će se završiti otprilike za tri do četiri meseca.
Već smo mesec dana progurali i ja se nadam da ćemo se čuti za naš veliki praznik Vidovdan i da ćemo se možda i videti i da se tako pokažemo kao borci koji su preživeli i pobedili jednu takvu bolest.
