Iako brutalna i bezobrazna, izjava Olivera Varheljija, u suštini je samo jasna potvrda onoga što već dugi period politika Brisela demonstrira kada je reč o Srbiji i Kosovu i Metohiji. Rezultat takve politike je da apsolutna većina građana Srbije više ne podržava opciju ulaska u EU, a posebno ne pod uslovima koji se postavljaju pred nama.
Ovo za Sputnjik kaže Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske politički misli, a povodom izjave komesara za proširenje EU Olivera Varheljija da bi kraj dijaloga i Beograda i Prištine trebalo da se završi priznavanjem Kosova od strane Srbije.
Ta poruka briselskog zvaničnika brutalno je ogolila politiku i namere EU, posebno u delu u kojem evropski komesar konstatuje da je je to opšte mesto sa kojim su svi upoznati.
„Svi znamo šta bi mogao da bude kraj dijaloga Beograda i Prištine. Kraj procesa bi moglo biti priznanje Kosova kao nezavisne države od strane Srbije. Ali, još je dug put do toga, i mislim da, da bi to toga došlo, mora da postoji istinski politički aranžman koji pruža dovoljne garancije i za Srbiju i za Kosovo“, rekao je komesar za proširenje EU.
Ko su to svi?
Vukadinović podseća da su nekada stavovi EU, po službenoj dužnosti ili u funkciji amortizacije nezadovoljstva Srba, iznošeni uz eufemizme i fraze kako bi se prikrila namera da se od Srbije traži priznanje Kosova. Ali sada, kaže Vukadinović, čujemo da je to činjenica sa kojom su svi upoznati.
„Ne znam šta i ko su ti „svi“. U osnovi može se reći da su to svi u Briselu, svi u tzv. međunarodnoj zajednici koja za njih znači samo Zapad. Dakle, oni podrazumevaju da je kraj dijaloga Beograda i Prištine u suštini mirenje Srbije sa nezavisnošću Kosova i, naravno, stolicom Kosova u UN“.
Manje od sedam odsto Srba za članstvo u EU
Ono što je Varhelji glasno izgovorio, već godinama provejava otvoreno ili manje otvoreno u izjavama visokih činovnika i političara iz EU, a što je, tvrdi naš sagovornik, za posledicu imalo opadanje podrške članstvu Srbije u EU.
Podrška članstvu koja je pre dvadesetak i više godina, išla do sedamdeset, svakako preko šezdeset odsto, a poslednjih decenija bila na oko 50-tak odsto, sada je pala na podršku jedne trećine građana. Međutim, smatra Vukadinović, i ta jednotrećinska podrška je upitna.
„Kada ispitanicima postavite ono što se de fakto postavlja kao uslov, a to je priznanje nezavisnosti Kosova, onda dolazimo do procenta 5,5 ili 7 odsto onih koji bi prihvatili EU u zamenu za priznanje Kosova“.
Priznanje Kosovo je stav EU ili bar ono što bi oni, posebno u kontekstu krize u Ukrajini, voleli da vide. Ali iz ugla srpske javnosti stvari stoje drugačije. Pad podrške, uveren je Vukadinović, može se delom objasniti očiglednom demonstriranom slabošću Brisela da rešava probleme i sama sebi pomogne. Ali, glavni generator je, kako smatra, odnos prema Srbiji i prema Kosovu i njegovoj nezavisnosti.
Njih ne zanimaju ni građani ni istraživanja
O tome da li čelnici EU uopšte tretiraju raspoloženje naroda, Vukadinović kaže da njih ne zanimaju ni istraživanja, ni građani.
„Te birokrate ne zanimaju, i one koji trenutno vladaju i vode politiku na Zapadu i EU ni mišljenje sopstvenih građana o ključnim pitanjima, a kamoli mišljenje građana Srbije. Nije problem da li njih zanimaju istraživanja ili ne, već da što njih ne zanima ni demokratija, volja većine građana u njihovim sopstvenim zemljama, a kamoli u Srbiji“.
