„Oni to prodaju ispod realne cene kako bi što pre došli do sredstava i izvukli se iz tog biznisa, jer pomoć koju daje država može na kratak period da pomogne, ali na duže staze svakako ne. Ukoliko nemaju neke dodatne delatnosti sem tih ugostiteljskih i turističkih, sigurno im je prioritet da izvuku ta sredstva i da ih onda ulože u neke lukrativnije delatnosti, jer ova pandemija će sigurno da potraje makar do kraja ove godine“, kaže Đogović.
Genov je uveren da će bez konkretnog plana i porasta turizma biti veoma teško da se pokrene ugostiteljska industrija.
Promet smanjen oko 80 odsto
On je najavio da spremaju predlog za Vladu Srbije za konkretnu pomoć ugostiteljima koji podrazumeva selektivnu pomoć onima kojima je zaista potrebna, a ne celoj industriji jer su neki i radili. Takvu privilegiju je, kaže Genov, imalo desetak posto, podsećajući da su planinski centri i tamošnji hoteli i restorani imali mogućnost da zarade tokom zimske pa i letnje sezone. Hoteli i restorani u gradovima su, kako kaže, zaista u takvoj situaciji da stavljaju ključ u bravu.
Jednostavno, došao je kraj, jer je potrošena i rezerva rezerve, ističe on. Prilikom delimičnog zaključavanja, kada je ugostiteljska industrija koliko-toliko funkcionisala, promet je, kako napominje, bio manji između 70 i 80 odsto od onog u godini pre pandemije.
„Kada su hoteli u pitanju to je bilo oko 70 odsto, a kod restorana i ostalih ugostiteljskih objekata oko 80 odsto, za razliku od noćnih klubova i barova koji uopšte nisu radili tokom
proteklih godinu dana i tu je gubitak 100 posto. Sve to vreme su oni pokušavali da sačuvaju radnike i svoj biznis, ali sada je došao kraj. Ukoliko se ne otvore objekti da nesmetano rade sigurno je da nema izlaza, ta grana je žrtvovana“, smatra predsednik Udruženja HORES.
Tražimo PDV na hranu za ljude kao i za kućne ljubimce
Na pitanje da li je moguće brzo oporaviti tu industriju koja je dobro poslovala do pandemije, on je mišljenja da je za to potrebno najmanje četiri do pet godina, bez obzira na to da li će se ova situacija normalizovati za tri meseca, šest meseci ili godinu dana.
„Ako vam kažem da je EU za 28 država izdvojila 161 milijardu evra, to znači da će, ako za parametar uzmemo broj međunarodnih dolazaka, Srbiji trebati oko 500 miliona evra da ovu ondustriju vrati u normalu i na prohod iz 2019. godine“, precizira Genov.
On podseća da su već predlagali da im bude otpisan porez na imovinu, da im se omogući dobijanje poreskog kredita koji ne bi stigao na vraćanje pre 2023. godine, da im bude smanjen porez na dodatu vrednost (PDV) sa 20 na 10 odsto i da ništa nije prihvaćeno.
„Mi samo tražimo da se PDV izjednači da bude isti – 10 procenata kao što je to sada na hranu koju kupite u bilo kom većem tržnom centru koju vam upakuju u plastične kutije. Ako naručite čorbu od karfiola u restoranu PDV je 20 odsto. Mi hoćemo da izjednačimo PDV, da on bude kao i za hranu za kućne ljubimce koji je 10 odsto, a za ljude je 20 procenata“, slikovito objašnjava Genov.
