Ekonomista Mihail Hazin doveo je u pitanje pouzdanost informacija o desetinama hiljada tona zlata u američkoj „tvrđavi“ Fort Noks.
Veruje se da vojna baza Fort Noks, koja se nalazi u Kentakiju, ima ulogu skladišta za većinu američkih rezervi zlata.
Na to direktno ukazuje danas najsavremeniji sistem bezbednosti, o kojem nema puno podataka. Poznato je da se plemeniti metal nalazi iza vrata klase 13, kojom se ne mogu pohvaliti ni najbolje svetske banke, a u samom objektu stalno dežura 30 hiljada vojnih lica.
Međutim, ruski ekonomista Mihail Hazin nije sklon da veruje da je stvarna količina zlata uskladištenog u Fort Noksu 20-30 hiljada tona.
Prema njegovim rečima, neki istorijski događaji navode na pomisao da se stvarno stanje značajno razlikuje od dokumentovanog.
Kao što je stručnjak primetio, zlato je još 1970-ih izgubilo status jedinstvene mere vrednosti za američki dolar, a 1980. godine plemeniti metal je dostigao vrhunac svoje vrednosti.
Istovremeno su operacije pod nazivom zakup zlata postale relevantne. Stvar je u tome što su svetske banke, uz pomoć posebnih pozajmica uzele žuti metal, snižavajući tako cene za njega, a zatim ga otkupile.
Jedina nijansa leži u činjenici da je šema koju je izgovorio Hazin tako funkcionisala u teoriji, u praksi su finansijske organizacije mogle da zadrže zlato u svom posedu.
„Može se ispostaviti da sada u Fort Noksu nema zlata, već beleške banaka sa natpisom:„ Dužni smo da vam vratimo zlato.”A onda banka proglašava bankrot. Gde je zlato? Nema zlata “, rezimirao je ekonomista.
Webtribune.rs
