Home MAGAZIN PUTINOV STRATEŠKI ANALITIČAR KOJI JE PREDVIDEO MNOGE BITNE STVARI 10 GODINA RANIJE-...

PUTINOV STRATEŠKI ANALITIČAR KOJI JE PREDVIDEO MNOGE BITNE STVARI 10 GODINA RANIJE- EVO ŠTA ĆE SE DOGODITI U SRBIJI

429
0
SHARE

Profesora političkih nauka Igora Nikolajeviča Panarina zovu Putinov Makijaveli zbog preciznih saveta ruskom rukovodstvu, ali on za sebe kaže da je strateški analitičar.

Ovaj doktor političkih nauka i vodeći analitičar Organizacije dogovora kolektivne bezbednosti (ODKB) u aprilu 2015. izneo je niz tačnih zapažanja i prognoza. Još tada – znatno pre zvaničnog uključenja Rusije u rat u Siriji i više od godinu dana pre neuspelog puča protiv Redžepa Tajipa Erdogana – ocenio je da je ruski „strateški zadatak da uz pomoć ekonomskih poluga iščupamo Tursku iz agresivnog vojnog bloka NATO-a”.

“Ali, Turska ne može biti naš ključni saveznik na Balkanu. To treba da bude Beograd, a Turska da utiče na svoju zonu odgovornosti na Bliskom istoku”, rekao je Panarin i najavio da će gasovod „Turski tok” početi da radi 2020. godine.

 

Skoro pola decenije kasnije dosta toga je postalo realnost. „Turski tok” treba da zaživi do kraja 2019. godine. A Turska, koja se sve manje oseća kao američki i NATO saveznik, u dogovoru s Rusijom gradi „zonu odgovornosti” u Siriji, dok Beograd počinje da zauzima važno mesto na lestvici prioriteta Kremlja.

Poseta Dmitrija Medvedeva, s pratećim ugovorima iz nekoliko za Srbiju strateški važnih oblasti i prikazom narasle moći srpskih bezbednosnih snaga uz pomoć ruskog i evropskog oružja, upravo to i pokazuje.

U srpskoj javnosti profesor Panarin – osim što je 1998. ocenio da bi SAD u budućnosti mogle da se raspadnu na šest delova – poznat je i po tome što je 2006. najavio formiranje Evroazijske unije. Ako je to tada ličilo na naučnu fantastiku, devet godina kasnije ovaj savez je postao realnost.

Njegova zamisao je da EAEU ima četiri prestonice: Sankt Peterburg, Kijev, Alma Atu i Beograd. „Beograd vidim kao prestonicu velike Balkanske konfederacije, koja bi obuhvatala sve balkanske države, moguće i Mađarsku. Balkanski vektor i Beograd trebalo bi da budu veza s malom Azijom”, poručio je tada Panarin.

Pre četiri i po godine rekli ste da se 2020. može očekivati priključenje Srbije Evroazijskoj uniji. Tada ste najavili da će iste godine biti pušten u rad i gasovod „Turski tok”, što se, čini se, i ostvaruje. Beograd ovih dana potpisuje veliki sporazum sa EAEU – da li ste na to mislili?

 

– Potpisivanje sporazuma Srbije i EAEU o stvaranju zone slobodne trgovine otvara mogućnosti za trgovinske, ekonomske i investicione odnose sa svim državama EAEU, a pre svega s Rusijom. Početkom oktobra 2019. na samitu u Jerevanu, lideri EAEU odobrili su sporazum sa Singapurom i očekuje se priključenje Indije i Irana.

To je smer ka pretvaranju Srbije u ključnu zemlju na Balkanu, zemlju ekonomskog prosperiteta. Za Beograd će primena ovog dokumenta značiti potpuno novu etapu prisustva na prostorima Evroazije.

Ulazak na tržište sa oko 200 miliona potrošača s ukupnim BDP-om većim od 1,9 biliona dolara, omogućiće Srbiji da postane jezgro ekonomskog prosperiteta. „Turski tok” prolazi 402 kilometra kroz Srbiju, s protokom od 12,87 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Govorili ste da Beograd vidite kao jednu od četiri prestonice Evroazije, na čelu Balkanske konfederacije, koja bi, moguće, obuhvatala i Mađarsku?

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here