Grupa WWA prethodno je pratila snažnu vezu između klimatske krize i drugih ekstremnih dešavanja, uključujući talas vrućine u Sibiru 2020, požare u Australiji 2019-2020, talase vrućine u Evropi 2018. i 2019. i tropsku oluju Imelda koja je pogodila Teksas 2019.
Više od oluja i poplava, Oto kaže da ljudske emisije imaju najjasniji i najdestruktivniji uticaj na talase vrućine, koji sada dostižu nivoe koji nisu adekvatno predstavljeni u trenutnim kompjuterskim modelima.
“Ono što svi trebaju uzeti iz ove studije je kako se uticaj klimatskih promena danas manifestuje u velikoj meri u jakom intenzitetu i učestalosti toplotnih talasa”, rekla je Oto.
Najveća stopa “viška smrti” povezana sa vrućinama bila je u istočnoj Evropi, dok je subsaharska Afrika imala najveći mortalitet povezan sa hladnim temperaturama, zbog adaptacije ljudi na klimu u kojoj žive.
Nedavno istraživanje “Politika” pokazalo je da će se sever Evropske unije boriti sa poplavama i požarima čak i prema trenutnim projekcijama, dok će jug pogoditi suše, pregrejavanje gradova i uništenje useva, a prema procenama stručnjaka godišnje će od posledica vrućine umirati 95.000 Evropljana, što je čak 30 puta više od trenutnog proseka.
Naučnici urgiraju vlade da ojačaju sisteme ranog upozoravanja kao i kontra mere za talase vrućine. Arhitekte i gradski urbanisti treba da prave zgrade i prostore sa više zelenila i hladovine. Ali, još urgentnije je brzo ukidanje emisija koje uzrokuju globalno zagrevanje.
Na trenutnom nivou zagrevanja – oko 1,2 stepena više od predindustrijskog nivoa – nedavni smrtonosni talas na severozapadu Amerike smatra se neobičnim, ali nova studija pokazuje da bi se to moglo dešavati svakih 5-10 godina ukoliko globalne temperature porastu za dva stepena, što bi moglo biti već 2050.
(blic)
