Osmi dan je prošao od kako su počeli protesti u Americi, i situacija se i dalje ne smiruje.
Sve je počelo burtalnim ubistvom afroamerikanca Džordža Flojda, ali pobuna mase izgleda dobija jednu novu dimenziju.
Mnogi tvrde da nikada nista nije ujedinilo svih 50 američkih država kao protesti koji su u toku. Svi se slažu oko jednog- ubijanje crnog stanovnistva mora da prestane.
Oni skloni političarenju misle da američkom krizom upravljaju demokrate jer nemaju odgovarajučeg kandidata koji može da stane na crtu Trampu. Džo Bajden nema potrebnu harizmu a ni snagu za pobedu na izborima.
Analitičar Milan Mišić navodi da je Tramp verovatno nervozan i zbog male prednosti Bajedena u anketana.
„Verovatno je nervozan i zbog činjenice i da Džo Bajden u anketama ima doduše malu ali veoma postojanu prednost. Što se tiče bajdena on je održao prvi govor od marta meseca i u njima je pozvao na smirivanje i uputio jednu dosta zanimljivu poruku u kojoj se kaže da američka istorija nije bajka sa zagarantovanim srećnim krajem“, kaže Mišić.
Bajden u sebi vidi vođu kakav je potreban americi, Tramp u Bajdenu vidi put ka propasti čitave države.
Kako je Bajden objavio na Tviteru: „Ova zemlja plače za pravim vođstvom. Vođstvom koje će ujediniti ljude i prepoznati bol i tugu zajednica kojima je nečije koleno na vratu već jako dugo“.
„Tvitovao“ je i Tramp: „Za tri i po godine sam za crnu zajednicu uradio više nego Džo Bajden za 43 godine. Zapravo unazadio ih je drastično. Uradio sam za crnu zajednicu više nego bilo koji američki predsednik ikada“.
Povod za proteste je poslednja kap u moru problema sa rasizmom, ali se citava situacija smrti Džordža Flojda samo nadovezala na vec propadajucu privredu usled pandemije virusa korona sa kojom Tramp nije znao da se nosi.
„Njemu je najgori udarac zadala pandemija i to sto mu je privreda propala i jos uvek ima sansu da se predstavi kao kandidat reda i zakona jer mi se sećamo da je 1968. slično posle decenije strašnih protesta i zbog građanskih prava i zbog rata u Vijetnamu pobedio Ričard Nikson, jedan duboko konzervativni političar koji se predstavio kao čovek koji će da vrati poredak„, navodi Ljiljana Smajlović.
Sada protestuju svi, a najviše oni koji nisu zadovoljni ekonomskom i zdravstvenom krizom. Način na koji se vlast sa celom situacijom nosi osudile su Nemačka, Velika Britanija i Australija.
„Ovo je situacija u kojoj američka nacija u svom lideru vidi pre svega velikom pomiritelja, a Tramp nije napravio nijedan gest pomirenja. Na velike osude je naisao njegov potez od
pre dva dana kada su rasterani mirni demonstranti ispred Bele kuće samo zato da bi Tramp mogao da odšeta do najbliže crkve i da se slika sa Biblijom“, navodi analitičar Mišić.
Analitičari tvrde da je još uvek rano prognozirati sudbinu Trampovog statusa u Americi, ali da trenutna situacija sa protestima ne ide na ruku osvajanju drugog mandata.
