Razgovori su trajali tri sata, dok su se, prema kasnijim svedočenjima, čule detonacije, sirene. Ponudio je, navodno, i vojnu pomoć, u migovima, ali ga je Milošević odbio. Obišao je tad Beograd, video neke od pogođenih lokacija.
Ko je Aleksandar Lukašenko
– Lukašenko (65), lider sa prepoznatljivim brkovima, 10. jula 1994. izabran za prvog predsednika Belorusije
– u to vreme u narodu su ga zvali Baćka (tata), a tom liderskom stilu oca nacije ostao je veran dosad
– kako su godine prolazile imao sve lošije odnose s opozicijom. Na izborima 2006. uhapšen njegov protivnik Aleksandar Kozulin i u zatvoru bio dve godine. Drugi suparnik Aleksandar Milinkevič bio dve nedelje u zatvoru. A 2010. čak pet od devet suparnika završilo u zatvoru
– tvrdio da svet bespotrebno paniči kad se pojavio koronavirus
– oslanja se na obaveštajnu službu KGB, koja i dalje nosi to ime u Belorusiji, kao nekada u SSSR
– završio za profesora istorije, kasnije vanredno stekao i diplomu ekonomiste. Zaljubljenik u hokej i skijanje
– sa suprugom Galinom, od koje nije razveden mada decenijama ne žive zajedno, ima dva sina Viktora i Dimitrija i sedmoro unučadi. Ima i trećeg sina Nikolaja (16) sa Irinom Beljskajom, bivšom glavnom lekarkom predsedničke bolnice
Svaka sličnost je „slučajna“
1. Miting/kontramiting – u Miloševićevom maniru Lukašenko na proteste opozicije uzvratio kontramitingom svojih pristalica
2. Optužbe na račun spoljnog faktora da ga ruši. Lukašenko optužuje NATO, a upravo je ta Alijansa bombardovala Srbiju
3. Zapad neskriveno podržava belorusku opoziciju, baš kao nekad Miloševićeve protivnike
4. Oslanjanje na Rusiju, jedino što je Putin mnogo čvršći oslonac Lukašenku nego što je Jeljcin bio Miloševiću
5. Eliminisanje neistomišljenika. Lukašenko nemilice hapsi protivkandidate, mnogi su bili primorani i da pobegnu u inostranstvo. S druge strane, Milošević je pokušao da ubije Vuka Draškovića (atentati na Ibarskoj magistrali i u Budvi), uhapsio je njega i suprugu, ubijen je Slavko Ćuruvija, a tokom bombardovanja Zoran Đinđić je bio primoran da se skloni u Crnu Goru
6. Ista opoziciona matrica – opozicija u Belorusiji se ponaša kao nekadašnji opozicioni DOS, svi su stali iza jednog kandidata, primenjuju gotovo identične metode iskazivanja bunta na ulicama.
7. Štrajkovi u strateškim sistemima – opozicija u Belorusiji poziva na generalni štrajk u fabrikama i državnim preduzećima, javnoj televiziji, a neki već prestaju sa radom. U Srbiji je sve počelo obustavom rada rudara „Kolubare“
8. Obojica su dugovečni vladari. Milošević je vlast počeo da preuzima 1988. godine i bio je neprikosnoveni vladar do 5. oktobra 2000. Lukašenko je na vlasti 26 godina
9. Milošević je srušen nakon predsedničkih izbora za koje je optužen da ih je pokrao ili bar to pokušao. Lukašenka ruše posle izbora za predsednika Belorusije, na kojima ga takođe optužuju za veliku krađu.
(Srpski Telegraf)
