Priština nastavlja da obesmišljava dijalog, naslov je mnogobrojnih tekstova u našim medijima.
Poznavajući političke stavove aktuelne prištinske vlasti, sasvim je očekivano da će oni učiniti sve da pregovori sa predstavnicima srpske vlasti budu pretvoreni u farsu.
Međutim, situacija sa tzv. pregovorima dodatno se komplikuje i obesmišljava kada specijalni izaslanik Evropske unije izjavljuje da je njegov mandat nezavisno Kosovo i na taj način se otvoreno svrstao i pridružio najekstremnijim zahtevima kosovskih Albanaca.
Tome najbolje svedoče stavovi koje je M. Lajčak nedavno izneo na on-line panelu o dijalogu Beograda i Prištine. „Mandat u procesu koji vodim trebalo bi da donese Kosovu puno međunarodno priznanje, konsolidaciju i kontrolu na celoj svojoj teritoriji i značajan napredak u evropskim integracijama i da olakša postizanje sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Kosova i Srbije. Proces je u rukama dveju strana.“
Ovako izneti stavovi otvaraju dilemu da li postoje dva Lajčaka, jedan koji nastupa na panelima kao politički analitičar otvoreno se zalažući za njegovu nezavisnost i međunarodno priznanje i drugi koji se angažuje kao tzv. nepristrasni i objektivni posrednik Evropske unije u pregovorima Beograda i Prištine. To je , svakako, neodrživa pozicija.
Kao i do sada, učestvujući u rešavanju jugoslovenske krize, Evropska unija i međunarodna
zajednica demonstrirale su mnogo puta veliku dozu licemerstva, hipokrizije i primenu duplih standarda, što se posebno može videti kada je u pitanju rešavanje problema na Kosovu i Metohiji.
Ali, kada posrednik Evropske unije, M. Lajčak, nastupa u javnosti kao da je član albanske delegacije, onda se logično postavlja pitanje smisla i validnosti pregovora. Stav M. Lajčaka se ne može braniti da je to rutinska retorika činovnika Evropske unije, već ovakav njegov nastup na ovom panelu otvara fundamentalno pitanje ozbiljnosti i smisla samog procesa pregovaranja.
Indikativno je da ovakav neprofesionalni i skandalozni nastup posrednika Evropske unije nije naišao na adekvatnu oštru reakciju naših vlasti. To i nije neko iznenađenje, znajući na koji način se vode ovi pregovori.
Ovo je, pre svega, pitanje elementarnog dostojanstva i odbrane suverenosti naše zemlje. Umesto jasnog određenja u odnosu na ove neprihvatljive izjave M. Lajčaka, on je već izgubio legitimitet da obavlja dužnost posrednika Evropske unije, dobijamo neprestano ponavljanje mantre o našem opredeljenju za nastavak pregovora po svaku cenu i predlaganje kompromisnog rešenja, a da niko nema predstavu šta čini njegovu suštinu.
Još jednom se pokazalo da je pregovaračka pozicija naše vlasti i glavnog pregovarača A. Vučića defanzivna i reaktivna, što jasno govori prećutkivanje ovih stavova M. Lajčaka, koji su pokazali da on ne može dalje ostvarivati ulogu posrednika Evropske unije u pregovorima Beograda i Prištine. Naša vlast, skrivajući se neprestano iza zalaganja za postizanje tzv. kompromisa, samo pokazuje da ona nije spremna da dosledno brani jasno određeni ustavni položaj Kosova i Metohije u državnom sistemu Srbije.
Ovog puta nisu se oglasili ni patentirani patrioti o kojima je pisao Branislav Nušić obavljajući dužnost srpskog konzula na Kosovu i Metohiji. Oni, inače, služe da obrazlože i podrže „istorijsko“ zalaganje naprednjačke vlasti za postizanje kompromisa u rešavanju položaja srpskog naroda u ovoj našoj pokrajini.
Izjava M. Lajčaka da je suština njegovog mandata da obezbedi potpunu nezavisnost i međunarodno priznanje tzv. kosovske države ima za cilj da, pored ostalog, bude deo neprestane kampanje ( u njoj učestvuju i predstavnici naše vlasti i mediji pod njihovom kontrolom) da se u našoj javnosti normalizuje stav da međunarodno priznanje Kosova nema alternativu i da je to samo izraz pragmatičnog prihvatanja realnosti.
