„I pre rata u Ukrajini evropska bezbednost je ugrožena jer su evropski političari dozvolili da im zvanična politika Vašingtona diktira od koga će ubuduće kupovati energente: prirodni gas, sirovu naftu, pa čak i ugalj i nuklearno gorivo, da im određuju hoće li im partneri u gradnji nuklearnih elektrana biti ruska ili neka zapadna kompanija.
Na prvi pogled se čini da je reč o politici SAD prema Rusiji ali, ugrožavanjem energetske
bezbednosti Evrope američki političari pokušavaju, i na žalost po Evropljane, uspevaju da naude evropskim ekonomijama, razvoju evropskih država, a posledično i standardu i boljitku građana“, kazala je ona.
Kako će se energetska kriza razvijati, hoće li se predstojeće zime Evropa smrzavati bez ruskog gasa, nafte i uglja teško je prognozirati, dodaje Putnikovićeva.
„Geopolitička mantra da se kupovinom ruskih energenata finansiraju ruska dejstva u Ukrajini za sada ima malo kritičara. Svojevrstan glas razuma u ovom horskom napadu na ruske energente dolazi od mađarskog premijera Viktora Orbana, koji Evropu i svet upozorava da neće da se, na štetu mađarskih građana i privrede odrekne uvoza ovih strateških sirovina iz Rusije“, navodi ona.
Pred Evropom je, kaže Jelica Putniković, odluka da se ozbiljno pozabavi svojom energetskom bezbednošću, a to pitanje mogu rešiti samo ako donesu geopolitičke odluke zasnovane na interesu svojih građana.
Medijski rat i rusofobija – oružje Zapada
U osvrtu na medijski rat između Rusije i Zapada, sociolog Slobodan Reljić ocenio je da su mediji u Ukrajini korišćeni su na isti, već oprobani način, kao i tokom jugoslovenskog građanskog rata, iračkog rata, u Libiji ili Siriji
„Tu su sredstva masovne komunikacije potpuno transformisana u oružje dezinformisanja.
Ljudska potreba za istinom se ignoriše do krajnjih granica. Uspešnost tog metoda je bila neuporedivo slabija, kada je s druge strane velika i organizovana sila kao Rusija. Učinkovitost je znatna samo na Zapadu gde je to pre svega služilo podgrejavanju histerične rusofobije“, naveo je on.
U medijskoj sferi to je samo nastavak procesa promene uloge medija u društvu, od nečega što je služilo oslobođenju pojedinca u sredstva za uspostavljanje totalitarizma, Reljićev je zaključak.
Profesor na Fakultetu političkih nauka Časlav Koprivica osvrnuo se na istorijske pretpostavke i domete evropsko-zapadne rusofobije.
„U slučaju odnosa Evrope, odnosno Zapada i Rusije, ukoliko se on posmatra u sklopu tekuće krize u bivšoj Ukrajini, istorijski duboko usađena rusofobija predstavlja osnovu za razumevanje pravljenja od bivše sovjetske republike geopolitičkog mostobrana za nastupanje ka Rusiji, kao što i, s druge strane, upravo iz okvira višestoletne tradicije evropske antiruske ksenofobije treba tumačiti totalni propagandni rat protiv Rusije koji je Zapad otpočeo 24 februara ove godine“, rekao je Koprivica.
(Sputnjik)
