Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je prvostepenu presudu kojom se predsednik SNS Aleksandar Vučić obavezuje da plati 200.000 dinara predsedniku Srpskog pokreta Dveri Bošku Obradoviću zbog povrede ugleda i časti jer ga je nazvao “lopovom” i “fašistom”.
Povod za Obradovićevu tužbu bila su dva gostovanja Aleksandra Vučića na TV PINK od 13. i 16. februara 2019. godine, u kojima ga je u uživo prenosu nazvao „lopovom“ i „fašistom“. Na sudu se pojavio samo Boško Obradović.
Karakteristično je da Vučićev advokat nije tražio njegovo izjašnjavanje na sudu niti ga pozvao u svojstvu svedoka da dokaže svoje tvrdnje, kao i da je na taj način Vučić izbegao suđenje i suočavanje sa Obradovićem, ali nije mogao izbeći presudu.
U nastavku donosimo obrazloženje iz ove istorijske presude: „Sud je poklonio veru iskazu tužioca, nalazeći da je isti objektivan, jasan i logičan, te da je u skladu sa pismenim dokazima u spisu predmeta…
Prema sadržini navedenih izjava i u skladu sa kontekstom u kojem su date, mišljenje je ovog suda da je tuženi ovakvim izjavama doveo do omalovažavanja tužioca i povrede njegovog dostojanstva, zbog čega je kod tužioca došlo do povrede kako ugleda (kao objektivne kategorije koja podrazumeva stav i mišljenje koje sredina ima o ličnosti nekog pojedinca) tako i časti (kao subjektivne kategorije, odnosno skupa čovekovih vrlina i mišljenja koje pojedinac ima o sebi samom), budući da je tuženi ovakve izjave dao u svojstvu predsednika države i na televizijskom kanalu sa nacionalnom frekvencijom, što je predmetnim izjavama dalo dodatnu težinu.
Takođe, dodatnu ozbiljnost ovakvim navodima tuženog daje činjenica da je tužilac predsednik političke stranke koja je u vreme davanja ovih izjava bila parlamentarna i koja je učestvovala u radu Skupštine Republike Srbije, te da su stoga izjave date od strane predsednika države kojom je predsednika jedne parlamentarne stranke okarakterisao kao lopova i fašistu na televiziji uticale ne samo na ugled tužioca kao pojedinca već i na ugled stranke čiji je on predsednik.
Naime, dovođenje tužioca u vezu sa rečju „lopov“ i čuđenje tuženog zbog čega tužilac nije u zatvoru nesporno predstavlja uvredu iznetu na račun tužioca koja povređuje njegov ugled i čast, budući da ovaj izraz ne može imati bilo kakvu drugu konotaciju sem negativne u javnosti, pogotovu kada se ima u vidu da je takva kvalifikacija na račun tužioca izneta na televiziji sa ciljem i namerom da se diskredituje tužiočev lik i delo.
Takođe, sud smatra potrebnim pojasniti i da je kvalifikativ „fašista“, koji je tuženi upotrebio kao način karakterizacije tužioca, jasno uvredljiv kako u kontekstu u kome ga je tuženi upotrebio u odnosu na tužioca, budući da se fašistom označava pobornik fašističke
ideologije, koja je totalitarna i diskriminatorska, tako i sam po sebi u Republici Srbiji imajući u vidu da su fašisti izazvali ogromna stradanja u Srbiji tokom Drugog svetskog rata, zbog čega ovaj izraz u našoj zemlji nosi sa sobom izrazito negativnu konotaciju, jer se istim označava okupator ili saradnik okupatora, a što tuženom, kao predsedniku države i političaru sa višedecenijskim iskustvom, prilikom davanja ovakve izjave nije moglo biti nepoznato.
