Ko sve kontroliše odvrtanje i zavrtanje naftnih i gasnih slavina u Libiji, odavno je tema od velikog značaja za brojne potencijalne kupce ogromnih energetskih rezervi te urušene severnoafričke države.
Istovremeno, u najnovijem desantu Evropljana na energetski teren Afrike iz Berlina stižu signali da bi nemački vicekancelar Robert Habek mogao, nakon Rijada i Abu Dabija, da krene na turneju i u Ekvatorijalnu Gvineju, Tanzaniju i Mozambik, države s basnoslovnim, ali uglavnom neiskorišćenim rezervama prirodnog gasa, preneo je „Dojče vele”.
Koji bi mogao biti nemački predlog domaćinima u Malabou, Dar es Salamu i Maputu, ostaje da se vidi. Kako bi mogli da reaguju možda bi se dalo naslutiti iz poruka koje je egipatski premijer Mustafa Madbuli ovih dana uputio Fransu Timermansu, evropskom komesaru za klimatske promene.
Evropske goste u Kairu interesovalo je da li bi Egipat mogao da snabdeva EU tečnim gasom, a domaćine je zanimalo da li bi gosti finansijski pripomogli izgradnju postrojenja za energetsku obradu „zelenog vodonika” i kupovinu žita na međunarodnom tržištu „po razumnim cenama”, preneo je Blumberg.
Afrika će, nakon „kolonijalnih iskustava”, u najnovijoj rundi daljih energetskih povezivanja s Evropom, po svemu sudeći, tražiti status ravnopravnog pregovarača.
