Ruska firma za 40 odsto smanjuje isporuke energenta „Severnim tokom 1”, a eksplozija u Teksasu usporava izvoz američkog LNG-a.
Potrošači sibirskog prirodnog gasa i američkog LNG-a u Nemačkoj i dalje u EU ovog leta postaju taoci najnovijeg talasa poskupljenja ovih energenata, nad kojim, zbog posledica režima zapadnih sankcija, nemaju nikakvu kontrolu.
Naime, ruski „Gasprom” i menadžment teksaske firme „Friport LNG” izdali su u utorak odvojena saopštenja u kojima najavljuju osetno smanjeno snabdevanje evropskog energetskog tržišta u narednih 90 dana, odnosno najverovatnije do Nove godine.
S one strane Urala, „Gasprom” je prekjuče saopštio da će snabdevanje Evrope gasovodom „Severni tok 1” ove godine biti smanjeno za 40 odsto.
S one strane Atlantika, uprava kompanije „Friport LNG” istog dana je objavila da će delimična opravka postrojenja nakon „male eksplozije” 8. juna na instalacijama na ostrvu Kintana potrajati 90 dana, umesto očekivane tri sedmice, dok se potpuni remont ne očekuje pre kasne jeseni.
Ove dve vesti izazvale su oprečne reakcije evropskog i američkog tržišta prirodnog gasa. Najava da će „Gasprom” (bez preciziranja satnice) osetno sniziti priliv prirodnog gasa kroz „Severni tok 1” podigla je u utorak cenu tog energenta u EU za čitavih 19 odsto.
Objava „Friporta LNG” istovremeno je oborila cenu prirodnog gasa u SAD za 20 odsto, budući da remont u Teksasu berzama ukazuje na smanjeni izvoz, odnosno više energenta na domaćem tržištu.
Inače, „Friport LNG” je četvrti po veličini energetski kompleks u SAD za kompresiju tečnog gasa i čini 16 odsto ukupnih izvoznih LNG kapaciteta Amerike. Vašington i Brisel proletos su postigli sporazum o osetnom povećanju izvoza američkog LNG-a u EU.
Koliko će havarija na Kintani uticati na snabdevanje unije energentima tokom leta i planove Brisela da članovi EU napune 80 odsto svojih gasnih skladišta do 1. oktobra i po kojoj ceni, ostaje da se vidi.
Istovremeno, objava „Gasproma” da je usporavanje (ranije dogovorenih) isporuka prirodnog gasa Nemačkoj i dalje tržištu EU izazvano nečinjenjem „Simensa” ima delikatan tajming, kao i uzroke zbog kojih nemačka megafirma nije u ovom trenutku spremna da ispunjava svoje ugovorne obaveze prema „Severnom toku 1”, odnosno ruskoj energetskoj firmi.
Naime, „Simens” je u kompresorskoj stanici „Portovaja” na Baltiku (Rusija) za potrebe „Severnog toka 1” ugradio ukupno osam turbina tipa SGT-A65 i SGT-A35, među kojima je jedna, nakon 10 godina rada, nedavno poslata na ranije zakazan remont u Kanadu.
I Berlin i Otava uveli su u međuvremenu lepezu sankcija protiv industrijskog i energetskog sektora Rusije. „Simens” u ovom trenutku ne može da pomenutu turbinu, koja je na remontu, vrati korisniku, odnosno vlasniku, saopštila je nemačka kompanija, navodeći da su u toku intenzivni pregovori s vladama u Berlinu i Otavi kako bi se problem rešio.
Da bi stvar u vezi sa snabdevanjem nemačkih i evropskih potrošača ovog leta bila još zamršenija, ruska državna agencija za nadzor tehničke usklađenosti „Rostehnadzor” naložila je da se nekoliko turbina u stanici „Portovaja” isključi zbog „tehničkih kvarova i isteka roka za remont”.
Sve ovo dešava se manje od mesec dana pre 11. jula, kada će „Severni tok 1” na dve sedmice prekinuti snabdevanje ka Nemačkoj zbog redovnog letnjeg dvonedeljnog programa održavanja.
U međuvremenu, rastuću nervozu evropskih energetskih berzi dodatno je uznemirila vest da je „Gasprom” juče obavestio italijanskog partnera „Eni” o smanjenju dnevnih isporuka za oko 15 odsto, i to bez navođenja razloga, navode agencije.
