„Sankcije otežavaju zemljama i kompanijama da ostanu neutralne u geopolitičkim konfliktima“, rekao je Džonatan Vud iz „Kontrol risks“ i dodao da će zemlje nastaviti da vagaju između ekonomskih i strateških odnosa.
Ipak, ne pomažu samo sankcije da se ubrza proces dedolarizacije, na to je uticao i rast dolare zbog čega su azijski zvaničnici postali agresivniji u svojim pokušajima diverzifikacije.
Dolar je ove godine ojačao za oko sedam odsto i na putu da ostvari najveći godišnji rast od 2015. godine, pokazuju analize „Blumberga“.
„Snaga dolara predstavlja veliku glavobolju za azijske nacije koje su doživele porast cena kupovine hrane, veći problem sa otplatom dugova i produbljivanje siromaštva“, navodi američki sajt.
Iako sve ove mere mogu da imaju ograničen kratkoročni uticaj na tržište, krajnji rezultat može da bude slabljenje tražnje za dolarom, a o tome govori i činjenica da kanadski dolar i kineski juan beleže konstantan rast.
Istovremeno, Malezija, Indonezija, Singapur i Tajland već su uspostavili sisteme za međusobne transakcije u svojim lokalnim valutama.
„Kralj dolar će možda i dalje vladati decenijama koje dolaze, ali razvoj transakcija u alternativnim valutama ne pokazuje znake usporavanja, posebno ako geopolitičke prilike nastave da ubeđuju države da krenu svojim putem“, navodi „Blumberg“ i zaključuje da bi spremnost američke vlade da koristi svoju valutu u geopolitičkim borbama mogla da oslabi njenu sposobnost da u budućnosti takve metode koristi efikasno.
