Minijaturni biološki roboti, ksenoboti koji se sami kreću, ali i razmnožavaju, mogu da naprave revoluciju u svetu nauke, posebno u farmakologiji. Žive mašine mogle bi same da dođu do organa, usput štiteći lek, da se same programiraju i ispuste ga na ciljano mesto. Teoretski, mogu da budu iskorišćeni i kao biološko oružje.
Ovako za Sputnjik veliko otkriće naučnika u Americi, razmnožavanje ksenobota, komentariše doktor molekularne biologije Branka Rakić iz razvojno-istraživačkog Instituta za veštačku inteligenciju u Novom Sadu.
Ova mlada naučnica doktorirala je u Beču na oblasti epigenetika, bavila se toksikologijom u farmaceutskoj industriji. Radila je i u konsultantskoj kompaniji koja je pružala
usluge istraživačkim centrima u SAD, pa joj projekat minijaturnih bioloških robota nije nepoznat.
Rakićeva kaže da ksenobote u suštini ne možemo da nazovemo postojećim terminima, jer zapravo nisu živi organizmi, ali nisu do kraja ni roboti, zato ih definiše kao „žive mašine“.
Ksenoboti — veliko naučno otkriće
Ona objašnjava da se prave od ćelija izolovanih iz embrione žabe. To su vrlo male ćelije, prečnika milimetar, a naučnici u Americi sada su uspeli da ih spoje. U jednom ksenobotu nalazi se, kaže, od 500 do hiljadu živih ćelija.
„To su embrionske ćelije, od njih mogu da nastanu najrazličitije ćelije u našem organizmu, od njih nastaje koža, srce, kosti. Naučnici koji su došli do otkrića rade na njima
mikrooperacije, spajaju ih. Na početku, u momentu spajanja, formiranja tih struktura, bili su sferični, a kasnije su računari, veštačka inteligencija, rekli da je mnogo bolji oblik bubrega, Pekmena.
Kako su ih spojili, ćelije su spontano počele da se transformišu, to je prirodno, kada dođu u kontakt sa vazduhom i drugim materijama oko njih. Jedan deo ćelija se transformisao u ćelije kože, koje su dale strukturu organizmu, a drugi su srčane ćelije koje su omogućile pulsiranje, njihovo kretanje“, objašnjava Rakićeva.
Kako se kreću biološke mašine
Ona dodaje da se minijaturne biološke mašine kreću linearno i kružno, ispituju okolinu i
imaju životni vek koji nije tačno definisan, ali je u studiji naznačeno da bi ako se koriste u farmaceutskoj industriji, mogle da žive sedam dana, a zatim bi se degradirale.
Naša sagovornica dodaje da ova ideja nije nova u farmaciji, a projekat se generalno zove „ciljano isporučivanje lekova“. Lek je najvažnije dovesti na tačno mesto delovanja, što bolje ciljate tkivo, brža je i veća mogućnost izlečenja, odnosno, manja doza leka, pa i njegova toksičnost, štetno delovanje na druge organe.
Isto važi i za vakcinu, ona mora dobro da se „namesti“ da ne šteti organizmu, već da radi tačno na mestu gde treba da deluje.
„Zamislite sistem kao što su ksenoboti u obliku bubrega, koji pritom imaju i neki džepić u
koji se smesti taj lek, oni mogu ciljano da se transportuju do nekog organa i faktički — oni da vam daju lek. Pritom se razgrađuju posle sedam dana i nisu nimalo štetni za ljudski organizam. Što bolje ciljano dajemo terapiju, veći je njen uspeh. Isto važi i za vakcinu, pošto i kod nje moramo da zaštitimo određeni molekul, da se u međuvremenu ne degradira, treba ga takođe što efikasnije dovesti do mesta gde će izazvati imunološku reakciju antitela.“
