Na pitanje kako ljudi u Ukrajini vide trenutnu situaciju, Maja Vučković kaže:
„Kad komentarišemo aktuelnu situaciju, neretko se čuje komentar: ‘Dojadili su nam sa zastrašivanjem’, možda smo mi Srbi opet posebni po tom pitanju, kod nas malo-malo pa se ‘zvecka oružjem’. Mada, ovo sada u Ukrajini deluje ozbiljnije“.
„Suprug poznanice se prijavio da ode u rat“
Navodi da se sreću ljudi koji u prodavnicama kupuju ono „za svaki slučaj“.
„Sreću se ljudi u trgovinama koji nose više onih specifičnih namirnica ‘za ne daj Bože’, otprilike kao što je bilo i na početku pandemije. Od poznanice čujem da je njen suprug odlučio da se dobrovoljno prijavi za odlazak u rat ako do toga dođe. Drugi pripremaju planove za evakuaciju ukoliko bude potrebno“.
Navodi da je ona jedan „običan čovek“ koji iznosi svoje utiske.
„Šta bih želela da vam još kažem, s tim što podvlačim da sam ja samo ‘običan čovek’ koji iznosi svoje utiske i zapažanja nakon tri godine provedene u ovoj zemlji, među ovim ljudima“.
Neizbežno, nameće se i pitanje kako se ona lično oseća:
„Uznemiri me informacija da su Amerika, Engleska, Australija i još nekoliko zemalja povuklo svoje ljude iz ambasada a onda čujem u vestima da neki zvaničnici tvrde da je povlačenje ljudi preuranjeno ili da uopšte nema razloga za to. Takođe, nekoliko avio kompanija je ukinulo noćne letove za Kijev, ali za sada, komercijalni letovi još uvek postoje. Puno zbunjujućih informacija iz različitih izvora. Nekako imam utisak da smo mi, pre svega zbog mog supruga, u povlašćenoj situaciji što se tiče informacija, ali mi je jako žao ljudi koji nemaju na raspolaganju puno izvora.
To me sve podsetilo na ’99. i na našu situaciju. Ovo je ogromna zemlja, mnogo ljudi živi
ovde. Najiskrenije se nadam da neće doći ni do kakve eskalacije. Jer ako dođe, biće zaista strašno. Ne želim da mislim o tome. Ova zemlja se ne zavoli tako lako, ovi ljudi ne uđu pod kožu samo tako. Ali kad ih upoznaš, onda se sve promeni, saosećaš sa njihovom patnjom i bolom“.
„Srce me zaboli zbog majki koje brinu“
Ističe, da se nada se da će oni „velik“ biti dovoljno mudri i racionalni da ne podpiruju već da deeskaliraju ovu suludu situaciju.
„Bojim se za svu tu decu, i jedino što mene u ovom momentu drži relativno mirnom i staloženom, jeste činjenica da je moje dete na sigurnom u Srbiji. Srce me zaboli kad
pomislim na sve majke ovde koje svake večeri sa strahom očekuju novi dan misleći na bezbednost svoje dece. Samo da se ništa ne desi, samo da prevlada razum i ljudskost.“
Nadaju se da će Srbija pomoći
Kaže da očekuje pomoć Srbije ako dođe do sukoba.
„Ukoliko ne bude tako, i mi imamo svoje planove za povlačenje. Računamo i na to da će naše ambasade brinuti o svojim građanima i pomoći ako dođe to sukoba“.
„Za to vreme, i mi kao i svi ovde, osluškujemo i nadamo se najboljem ishodu“, zaključuje u razgovoru za B92.net doktorka Maja Vučković, jedna od 300 naših državljana koji se nalaze u epicentru tenzija.
